"Zatvoreno nebo“: SAD se povlače iz međunarodnog ugovora o bezbednosti.

Zbog različitih globalnih problema oko pandemije, vesti koje direktno utiču na globalni sistem bezbednosti su nestale u pozadini. U maju ove godine, SAD su učinile još jedan korak ka uništavanju međunarodnog sistema "kontrole i ravnoteže" (Checks and balances), što je usporavalo početak velike globalne "vruće“ konfrontacije.

U februaru 2019. godine Sjedinjenih Država su izašle iz Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa, potpisanom između Moskve i Vašingtona još u 1987., a u maju 2020. američka strana najavila je povlačenje iz Ugovora o otvorenom nebu (UON).

Šta je Ugovor o otvorenom nebu? Sporazum o otvorenom nebu potpisan je 1992. godine u Helsinkiju, ali stupio je na snagu tek 2002. godine. Ugovor je postalo deo projekta koji se razvijao u tim godinama, takozvanog evropskog sistema bezbednosti ili bezbednosnog sistema od Vankuvera do Vladivostoka. 23. potpisnice sporazuma iz OEBS-a priznale su da su „spremne da doprinesu daljem razvoju i konsolidaciji mira, stabilnosti i bezbednosti saradnjom u ovoj oblasti stvaranjem otvorenog neba za vazdušno posmatranje“.

Ovim ugovorom je uspostavljen režim otvorenog neba za posmatračke letove država članica iznad teritorija drugih država učesnica. UON je stvoren da promoviše veću otvorenost i transparentnost u vojnim aktivnostima država učesnica, kao i da bi ojačali bezbednost kroz mere poverenja i sigurnosti. Jednostavno, države koje su potpisale ovaj sporazum dale su priliku (kvotu) da izvrše „revizije“ - letove preko teritorije druge države kako bi mogle da nadgledaju oružane snage te države, kao i vojne aktivnosti na tim teritorijama.

Međunarodno poverenje se suočava sa krizom

Mnogi zapadni stručnjaci su nazvali ovaj sporazum jednim od retkih spojnih mostova između zemalja NATO-a i Rusije, kroz koji se vrši određena vrsta saradnje i organizacije zajedničkog rada u cilju očuvanja bezbednosnih uslova i kontrole naoružanja.

Eto, sada se međunarodno poverenje ponovo suočava sa krizom. Poput odustajanja od Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa, Sjedinjene Države motivirale su svoj korak u odnosu na ”Otvoreno nebo” čestim "kršenjima“ uslova ugovora od strane Rusije. Sjedinjene Države posebno su zabrinute što je ruska strana ograničila letove američkih "posmatrača" oko posebno važnih strateških teritorija u regionu Kalinjingrad, Krim i Kavkaz.

Radi objektivnosti treba reči da i Rusija ima neispunjene zahteve prema Sjedinjenim Državama. Ali uopšte, isti zapadni eksperti primetili su da je ivršenje obaveza strana je slaba tačka ”Otvorenog neba”. Međutim, do sada, osim Sjedinjenih Država, nijedna od 23 države nije pribegla radikalnom načinu rešavanja problema unutar UON-a, kao što je povlačenje.

Analizirajući suštinu američkih tvrdnji, treba reći da su dosta kontroverzne, ali u svakom slučaju nisu kritične i nerešive, a takođe imaju odličan potencijal za rešenje. Na primer, u odgovoru na tvrdnju SAD da je Rusija uvela ograničenje od 500 km za letove iznad Kalinjingradske oblasti, što ometa kontrolu nad njenim vojnim aktivnostima u regionu, Rusija je izjavila da je to posledica haotičnih letova poljskih vojnih letelica u okviru istog dogovora. Kao rezultat, bio je dugotrajno blokiran redovni civilni i komercijalni aviosaobraćaj u regionu. Pritom, u isto vreme zajednički posmatrački let Sjedinjenih Država, Letonije i Litvanije nad Kalinjingradskom regijom u februaru 2020. godine bio je izvršen je prema planu.

Drugi razlog za Sjedinjene Države koje su ih ”naterale” da se povuku sa UON-a je taj što Rusija odbija da strane države izvrše letove u trajanju od deset kilometara preko svoje teritorije duž granice sa Abhazijom i Južnom Osetijom. Ruska strana odgovara navodeći da obe ove države nisu strane u Ugovoru. S tim u vezi, prema odredbama istog sporazuma, letovi se ne mogu obavljati bliže od 10 km od granice države koja nije ugovornica. Ali činjenica je da Rusija priznaje nezavisnost i Abhazije i Južne Osetije, ali NATO države to ne čine. Ruska strana predložila je alternativu prema kojoj Rusija pruža mogućnost za obavljanje inspekcijskih letova u zoni od deset kilometara blizu Abhazije i Južne Osetije, u zamenu za letove preko gruzijske teritorije. Ali odgovor nikako ne stiže.

Šef Nacionalnog centra za smanjenje nuklearnog rizika, Sergej Rižkov, u razgovoru za novine ”Rosijskaja Gazeta”, izložio je situaciju sa ruskim zahtevima prema Sjedinjenim Državama: ruskom posmatračkom avionu nije bilo dozvoljeno da uđe u Sjedinjene Države, posmatranje ostrvskih teritorija takođe je bilo zabranjeno.

SAD odlučile da postupe drugačije.

Tokom 2013. godine, tokom međunarodne sertifikacije digitalne opreme, predstavnici Sjedinjenih Država - jedine države - odbili su da potpišu izveštaj o prijemu ruskog aviona na letove prema ugovoru, pozivajući se na uputstva iz Vašingtona. Kao što se može videti iz ovih primera, nezadovoljstva su obostrane, ali mogu se rešiti dijalogom, pregovorima, ustupcima itd. Ali SAD su odlučile da postupe drugačije.

Imajući u vidu posledice povlačenja Amerikanaca iz Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa, naime angažovanje velikih razmera na stvaranju strateškog sistema protivraketne odbrane i letećih raketa koje su, po svojim karakteristikama bi pale pod zabranu ovog sporazuma, povlačenje iz UON-a može se takođe posmatrati kao korak za širenje vojne aktivnosti i njenog prikrivanja od međunarodne inspekcije i kontrole.

S druge strane, akcija Sjedinjenih Država stvorila je napetu situaciju za Evropljane. Stručnjak evropskog časopisa za sigurnost Žan Patrik Klensi napominje da će povlačenje iz ugovora uticati ne samo na nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, već i na bezbednost strana u Evropskom ugovoru. Izrazio je zabrinutost da bi Moskva mogla slediti američki primer prestankom članstva u UON, strahujući da će preostale evropske članice podeliti obaveštajne podatke koje su sakupile sa svojim saveznikom u NATO-u, dok ruske nadzorne letelice više ne bi imali pristup američkom vazdušnom prostoru.

Ako SAD ima posebne zahteve prema Risiji, oni ne bi trebale jednostrano se poblačiti iz UON-a, već bi trebale imati snažniju posvećenost Ugovoru, jer je taj Ugovor jedan od glavnih stubova mira i bezbednosti. Stiven Pajfer, stručnjak iz Vašingtona, izrazio je svoje mišljenje za rusko izdanje RBK-a, i napomenuo je da je „Trampova namera da se povuče iz sporazuma velika greška. Taj sporazum, uprkos kršenju određnjnih odredbi od strane Rusije, služi interesima Sjedinjenih Država i njenih saveznika u NATO-u, i stvara transparentnost u vojnoj oblasti”.

Vidimo kako su Amerikanci uklonili još jednu ciglu sa zida koja zadržava globalni sukob. Šta je sledeće? 2021. godine ističe Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju, SOZ-3, čiji je cilj bio smanjenje strateškog nuklearnog ofanzivnog oružja. Da li će se Sjedinjene Države povući i iz njega?

SKINI APLIKACIJU