Velika Britanija je “pucala u svoju nogu“ jer je proterala Kinu: ŠTA ĆE URADITI EU?

Velika Britanija je „pucala u svoju nogu“ de facto prekinuvši svoje, još do nedavno pomno građene planove o strateškoj gospodarskoj saradnji s Kinom, koji bi itekako uticali i na celokupnu geopolitičku i geoekonomsku sliku sveta.

Naime, London je pod snažnim pritiskom Vašingtona i konačno odlučio popustiti. U utorak je preduzeo potez koji će dalekosežno uticati na njegove dalje odnose s Pekingom – i to u vrlo negativnom smislu. Konkretno, britanska vlada premijera Borisa Džonsona uvela je zabranu učešća kineskog tehnološkog diva Huavei u izgradnji infrastrukturne mobilne mreže pete generacije – 5G na svom teritoriju i time de facto usporila dovršenje njenog instaliranja za dve do tri godine. Ta činjenica, očito, iako nepovoljna po Veliku Britaniju iz niza razloga (povećanja cena tarifa, skuplja nabavka nove opreme, pomeranje uključenja brzog interneta za svoje građane i td.) – nije bila i dostatna da se od te odluke odustane. A njome će, od nove, 2021. godine, britanski operateri morati otkazati kupovinu opreme Huavei, a već instalirana tehnika  će biti  demontirana do 2017. g. I to sve, nezavisno od toga  što je početkom ove godine ova ista britanska vlada našla kompromisno rešenje, prema kojem se ne dozvoljava korišćenje usluga i opreme Huavei u po nacionalnu sigurnost osetljivim objektima, a takođe je tada ograničila i udeo te kineske firme na 35% u ostalim infrastrukturnim područjima u kojima se uvodi 5G mreža. Iako Pekingu niti ta mera nije bila preterano po volji s obzirom na ranije dogovore i obećanja od strane Londona ipak se oko nje nije „dizalo previše prašine“ s obzirom da je Kina itekako dobro upoznata s američkim pritiscima na Veliku Britaniju po pitanju saradnje s Kinom.

Međutim, kako sam i rekao, London ipak nije izdržao. A kako bismo shvatili i zašto, dovoljno je podsetiti na izjave američkog državnog sekretara Majka Pompea  od pre mesec dana, prema kojima je kineska Komunistička partija posredstvom Huaveija plašila Veliku Britaniju, preteći kaznama britanskoj banci HSBC i kršenjem obaveza oko izgradnje atomskih centrala u Velikoj Britaniji ako London ne dozvoli Huaveiju izgraditi 5G mrežu (a već juče Pompeo kaže, komentarišući spomenutu odluku britanske vlade, kako će SAD pomoći Londonu oko iznalaska rešenja za razvoj britanske 5G mreže i njenih nuklearnih postrojenja, pritom štiteći tajnost informacija).

 
Teško vreme za EU. Hoće li Brisel “pucati u svoju nogu”?

U ovom kontekstu biće  zanimljivo pratiti i reakcije Evropske unije iako Velika Britanija od kraja meseca više nije njena članica, ali obe su i dalje deo snažnog atlantskog partnerstva. Jer EU ima svoje planove oko razvoja odnosa s Kinom, koji se takođe ne sviđaju Vašingtonu.

Naime, britanski je potez prema Huavejiu do sada najradikalniji i on, zapravo, krši sve ranije potpisane sporazume o saradnji s tom firmom što šalje vrlo opasnu poruku: sporazumi, ugovori i td. više ne znače ništa, a politika je ona koja u svemu ima zadnju riječ. Naravno kako je ta poruka upućena pre svega Pekingu (ali i ne samo njemu), zbog čega će on, ubuduće, biti itekako oprezan u saradnji ne samo s američkim ili britanskim firmama , već, verojatno i s onima iz EU s obzirom na njenu slabu unutrašnju koheziju koja ne jamči i čvrstoću postignutih ugovora i sporazuma u sadašnjim globalnim geopolitičkim okolnostima. I još nešto: ovaj je britanski potez zapravo identičan američkom jednostranom odbacivanju sporazuma o iranskom nuklearnom programu, a razlika je u tome što se ovdje, formalno, jednostrano odustaje od sporazuma s jednom kineskom firmom, ali koja, zapravo, predstavlja simbol čitave Kine i njenu ukupnu snagu u sferi visoke tehnologije.  

EU za sada ne planira uvoditi bilo kakve zabrane kada je reč o Huaveiju , već uvodi samo pojedina ograničenja kada je reč o korišćenju njenih usluga. Jer Brisel je svestan što bi radikalan potez, poput ovog britanskog, za Evropu i njen odnos s Kinom značio, poglavito u kontekstu vrlo zategnutih odnosa EU sa SAD-om. Tim pre što Velika Britanija (napustivši EU) s SAD-om i čitavom anglosfeom gradi posve nove strateške odnose, u kojima neće biti mesta za ravnopravan status nemačkih ili francuskih ili bilo čijih drugih interesa u odnosu na njihove. Međutim, vojna i još uvijek u dobroj meri prisutna politička zavisnost EU od Vašingtona(posebno u kontekstu smanjene unutrašnje kohezije EU, pre svega spoljnopolitičkih nesuglasica po podeli njenog istoka i zapada, gde je istok EU zapravo produžena ruka američkih interesa na evropskom tlu) ne jamči i europsko zadržavanje spremnosti za saradnju s Kinom. Jer vrlo je moguće da EU, u ime očuvanja privida svoga jedinstva, takođe, poput Velike Britanije počne„sebi pucati u nogu“. Međutim, za razliku od Londona, ona tada ostaje u potpunosti izvan mogućnosti vlastitog pozicioniranja u konkurentnog i samostalnog globalnog geopolitičkog učesnika.

Osim odnosa s Kinom, po pitanju budućeg globalnog pozicioniranja EU, za Brisel(i Nemačku, kao njenu najsnažniju članicu  ) jednako je, ako ne i važnije pitanje dovršetka izgradnje ruskog gasovoda„Severni tok 2“. Upravo će ono u najvećoj meri i definisati „pobjednika“ u sporovima koji se vode između EU i SAD-a od dolaska u Belu kuću predsednika Donala Trumpa. Ali pritom ne treba biti naivan i reći kako je ovakav „tvrdi“ stav SAD-a prema Kini i EU samo produkt Trumpovih vizija. Te će se „vizije“ (čitaj strategije) nastaviti i dalje, bez obzira ko sedeo u Beloj kući od iduće godine (razlika može biti jedino po pitanju pristupa i retorike, koji bi u slučaju Bidenove pobjede bili mekši i blaži, ali u suštinskim će stvarima sve ostati isto). I zato EU, ako misli da joj je isplativije čekati američke izbore pa onda donositi svoj ključne odluke – greši. Njeno oklevanje samo će dodatno potvrđivati njen strah i neodlučnost oko čvršćeg promicanja vlastitih interesa ili, preneseno, ulaska u „klinč“ s Vašingtonom po svim ključnim problemima u kojima se sve strane razilaze. A kada supranik jednom nanjuši strah, on više ne ne posustaje, već samo jača s pritiscima do konačne pobede.

Kineska reakcija

Odluka Londona nesumnjivo je vrlo negativna po kineske interese, ne samo po pitanju saradnje s Velikom Britanijom. Tako j kinesko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo o preduzimanju svih nužnih mera za zaštitu zakonitih prava i interesa Huaveija , te kazalo, kako „Velika Britanija bez bilo kakvih dokaza, pod izgovorom nepostojećih rizika sarađuje sa SAD-on u diskriminaciji i pritiscima na kineske firme, što je suprotno načelima tržišnog vlasništva i slobodne trgovine“. Ova će britanska odluka „ozbiljno potkopati interese kineske firme, a također i međusobno poverenje između Pekinga i Londona“ jer ona nije usmjerena samo protiv jedne, konkretne firme, već teži politizaciji trgovinskih i tehnoloških pitanja, navodi kinesko MVP.

Odluka

Nije teško pretpostaviti kuda sve ovo vodi. Velika Britanija je nevoljko zaigrala opasnu američku igru kada je njena (britanska) strategija prema Kini u pitanju. Ona je prihvatila američki model prema kojem planira osigurati svoje strateške interese u Aziji bez pomoći Kine, samo u saradnji s tamošnjim američkim i svojim saveznicima i partnerima, od kojih je, mnogima, usprkos određenih teritorijalnih sporova i političkih nesuglasica s Pekingom upravo Kina i glavni trgovinski partner, što će se vrlo teško promeniti. London je, verovatno upravo zbog takve politike prema Kini, ovih dana ostao i bez svog velikog finansijskog uporišta na azijskom tlu – Hong Konga, koji mu je služio kao snažna odskočna daska i prema kineskom unutrašnjem tržištu i azijskom tržištu u celini, a što je Peking vrlo dobro znao ali i koristio u svoje svrhe.

S druge strane Kina će, verovatno, izgubiti mogućnost za ostvarivanje punine svojih vlasničkih planova i interesa kada su u pitanju Severna Amerika i EU, ali sasvim sigurno će ih nastaviti realizovati u Aziji i na prostorima arapskoga sveta i Irana, kao i u Africi i delom Latinske Amerike. Ko će na kraju „pobrati vrhnje“ iz ove velike bitke tinana (SAD-a i Kine) tek će se videti, ali teško je već sada ne uvideti kako se Kina ne samo ne namerava predati, već da će i bacati ozbiljne „rukavice izazova“ SAD-u i na političkom i vojnom planu, pritom uvelike koristeći i kranjnje zaoštrene američko-ruske odnose (koji joj idu u prilog) i posljedično okretanje Moskve strateškoj saradnji s Pekingom po svim pitanjima, uključujući spoljnopolitičkim i obrambenim.

(Izvor: geopolitika.news)

SKINI APLIKACIJU