SPREGA DRЖAVE I FARMACEUTA: Gde je nestao jeftin lek za koronu?

Dešavanja u petoj najvećoj ekonomiji na svetu, sigurno ukazuju na veliki skandal oko dogovora u kome francuska vlada pomaže Big Pharmi da profitira od širenja Covid-19, a posebno na misteriozni „nestanak“ – verovatnije krađu – svih zaliha hlorokvina u posedu Vlade Francuske.

Centralna apoteka za bolnice tim povodom je saopštila da se suočava sa potpunim nedostatkom zaliha i da je opljačkana.  O čemu se tu zapravo radi i ko su tu glavni igrači.

Ives Levi, koji je bio šef INSERM-a – Francuskog nacionalnog instituta za zdravstvena i medicinska istraživanja – od 2014. do 2018. godine, nakon čega je postao savetnik u Makronovoj administraciji. U braku je sa Agnes Buzi, koja je donedavno bila ministarka zdravlja, takođe u Makronovoj administraciji.  Takođe je važno napomenuti prof. Didijea Raula, velikog stručnjaka za zarazne bolesti, a sa kojim Levi ima neraščišćenih računa.On je bio deo kliničkog ispitivanja u kome su hidroksihlorokvin i azitromicin izlečili 90% slučajeva Covid-19, ukoliko su testirani veoma rano (rana, masovna ispitivanja su u središtu uspešne južnokorejske strategije).

Raul se protivi potpunom zatvaranju zdravih pojedinaca i zalaže za masovna ispitivanja (koja su, pored Južne Koreje, bila uspešna u Singapuru, Tajvanu i Vijetnamu) i brzo lečenje hidroksihlorokvinom. Samo kontaminirane osobe, smatra on, treba da budu zatvorene.

Hlorokvin košta jedan evro i ima deset tableta. Međutim, tu je glavni igrač – Big Pharma – koja, ključno, finansira INSERM, a obuhvata i „državnog prvaka“ kompaniju Sanofi – i radije će potražiti rentabilnije rešenje. Sanofi za sada kaže da se „aktivno priprema“ za proizvodnju hlorokvina, ali to može da potraje „nedeljama“, a o cenama se i ne govori.

Agnes Buzin, tada još uvek francuska ministarka zdravlja, je 13. januara klasifikovala hlorokvin kao „otrovnu supstancu“, koja je sada dostupna samo na recept. Zapanjujući potez, s obzirom da se u Francuskoj prodaje već pola veka.

Makron nakon toga objavljuje delimični karantin 16. marta, a aktuelna ministarka 17. marta izjavljuje da je saznala da će širenje Covid-19 biti veliki cunami, za koji francuski zdravstveni sistem nema rešenja. Makronova vlada odbija da primenjuje masovna ispitivanja, onako kako to uspešno rade u Južnoj Koreji i Nemačkoj, a Raulova istraživanja su od strane Le Monde-a i francuske državne zdravstvene agencije okarakterisana kao lažna. Nedugo posle u javnost stiže informacija da su ukradene zalihe hlorokvina u francuskoj centralnoj apoteci.

Ipak, zbog Raulovih istraživanja, u Francuskoj napokon započinje opsežni test hlorokvinom, naravno pod okriljem INSERM-a, koji želi da „preoblikuje eksperimente u drugim nezavisnim medicinskim centrima“. Trebaće najmanje dodatnih šest nedelja – jer naučni savet Jelisejske palate sada razmišlja o proširenju francuskog karantina na… šest nedelja.

Ukoliko se zajednička upotreba hidroksihlorokvina i azitromicina pokaže kao definitivno efikasna među najteže obolelim, karantin se može smanjiti u odabranim oblastima. Važno je napomenuti da je jedina francuska kompanija koja još uvek proizvodi hlorokvin sada pod sudskom intervencijom.

To upotpunjuje čitavu sliku situacije. Trebaće vremena da se ove zalihe napune, omogućavajući tako da Big Pharma dobije vreme da ostvari ono što želi: skuplje rešenje. Izgleda da su počinioci krađe hlorokvina bili vrlo dobro obavešteni.

Ovaj lanac događaja, začuđujući visoko-razvijenu državu G-7 koja se ponosi svojom zdravstvenom uslugom, deo je dugog, bolnog procesa uklopljenog u neoliberalnu dogmu. Strogost koja je vođena od strane EU pomešana s motivom profita rezultirala je vrlo lošim odnosem prema zdravstvenom sistemu.

Kao i sa testovima,  koji su uvek bili dostupni, ali uglavnom za malu grupu povezanu sa francuskom vladom (bivši zvaničnici Ministarstva finansija, izvršni direktori velikih korporacija, oligarsi, mediji i mafijaši], isto je i sa hlorokvinom, u vezi sa kojim je ova vlada učinila sve samo da ga učini nepristupačnim za stanovništvo, završava izveštavanje Pepe Eskobar za asiatimes.

Izvor: Webtribune

SKINI APLIKACIJU