Pogled iz Velike Britanije  Koji je najverovatniji ishod današnjeg - Voting Day u Americi? I RIM JE PROPADAO 200 GODINA!

SAD između neizvesnosti i straha od građanskog rata. Zato samo lakoverne Tome očekuju da će večeras iko da slavi; naprotiv, većina smatra da se od nasilja ili političkog limba ukoliko, a veoma je izvesno da će dilema Tramp ili Bajden valjati po sudovima najmanje tri meseca, jer je već podneto 40 tužbi?!  

Danas je Voting Day u Americi.

Dan glasanja.

Današnje glasanje, međutim, može, možda da odluči - da li će stari predsednik Donald Tamp biti NOVI predsednik, ili da Bajden počne da useljuje Belu Kuću!

Ili, da ne znači ništa - jer su izbori, moguće, već odlučeni?!

Kako?

Tako što je 3. novembar 2020, zapravo, poslednji dan glasanja i zato što je 93 miliona Amerikanaca već glasalo, poštom.

Na izborima 2016. godine ukupno je glasalo 136.5 miliona birača tako da je izlaznost – do današnjeg Dana glasanja – već preko 70 odsto. U SAD ima oko 240 miliona ljudi koji imaju pravo glasa (pod uslovom da su se registrovali da hoće da glasaju).

Očekuje se da ovi izbori budu rekordni u SAD po izlaznosti, ali ne i samo po tome. Još jedan rekord postaviće bezbednosne službe: širom SAD policija, a u pojedinim državama i Nacinalna garda, podignuti su na najviši nivo uzbune zbog mogućih, najavljenih, nereda.

Oko Bele kuće podignuta je žičana ograda (kao i u vreme Black Lives Matter protesta pre nekoliko meseci). Centralni delovi velikih gradova u SAD liče kao da se spremaju za rat – radnje će biti ili su već zatvorene, a mnogi izlozi su zabarikadirani daskama i lancima kako bi se otežala pljačka u slučaju izbornih nereda.

Malo ko očekuje da će večeras iko da slavi; naprotiv, većina strahuje od mogućeg nasilja ili političkog limba ukoliko, a veoma je izvesno da će tako biti – večeras ne bude jasno ko je pobedio u trci.

Procene su da bi brojanje glasova koji su stigli poštom – 93 miliona - moglo da traje nedeljama, ako ne i mesecima. Međutim, ono što zabrinjava, jeste što već nedeljama unazad pljušte tužbe (za sada ih ima preko 40) širom američkih federalnih država, gde – većinom Trampovi ljudi – osporavaju glasanje poštom, upozoravajući na krađu glasova. Argumenti idu od toga da glasači mogu da se registruju na više mesta da glasaju (jer nije potrebno da se prethodno odjave), do toga da mogu da zamole komšije da za njih popune listić i pošalju ga poštom...

Glasanje poštom nije jedini "proceduralni problem". U SAD predsednik se bira pomoću elektorskog sistema, gde svaka savezna država nosi određen broj elektorskih glasova. Ko skupi većinubaš tih, on je pobednik.

A nekoliko država su ključ za pobedu, jer imaju veliki broj elektorskih glasova (Kalifornija, Teksas, Flroida, Ilinois, Pensilvanija...). Ključna od tih država, pokazalo se ranije a i danas je slučaj, jeste Florida, gde su po anketama i Bajden i Tramp rame uz rame.

Pre 20 godina upravo je Florida bila centar najdublje izborne krize u SAD do sada, i poprište poraza Demokata. U tesnoj trci između Ala Gora (koji je bio Klintonov potpredsednik) i Džordža Buša Mlađeg, pobedio je Buš i to sa svega 537 glasova više nego Gor, čime je dobio 25 elektorskih mandata koje nosi Florida i osvojio vlast.

Međutim, trebalo je čitavih PET NEDELjA (Skoro kao u Šapcu, primedba redakcije Glas javnosti) da se dođe do konačnog rezultata?!

Zašto je to važno za ovu godinu?

Zato što se predviđa da će takvih sporenja i tesnih trka biti ne samo na Floridi nego u još nekoliko „sving“ država u SAD. U izbornoj trci u kojoj su obe strane zadale niske udarce, u kojoj su se mešali interesi i plasirale (dez)informacije domaćih i stranih službi, gde su mediji otvoreno stali na stranu Bajdena, a da prethodno nisu priznali Trampovu pobedu 2016, može samo da se nasluti kakav će džumbus da nastane oko prebrojavanja glasova.

Tako je vrlo moguće da mesecima pred nama neće biti poznato ko je predsednik SAD.

Postoje i drugi problemi koji bacaju senku na današnje američke izbore.

Pripreme za dan izbora nisu imali samo kandidati, glasači i bezbednosne službe već, i „zabrinuti građani“. U SAD je pravo na nošenje oružja ustavom zagarantovano i mnog Amerikanci, posebno oni koji podržavaju Republikance, vide to kao svoje sveto i neotuđivo pravo. Od kada je marta meseca koronavirus pogodio SAD, izazvavši panično kupovanje hrane, naglo je porasla prodaja ručnog naoružanja (koje u SAD obuhvata i automatske puške). Nasilni protesti povodom smrti afro-Amerikanca Džordža Flojda u Miniapolisu krajem maja, koji su potresli čitavu Ameriku, dodatno su podigli potražnju za oružjem.

Ukupno, Amerikanci su u ovoj godini, do danas, kupili 17 miliona komada oružja. Ovo ne samo da je više nego prošle godine nego, više u odnosu na svaku od prethodnih 20 godina!

Širom Sjedinjenih država, posebno u krajevima gde su bili nedavni neredi, šetaju patrole, neka vrsta „narodne milicije“, obični građani koji praktikuju svoje pravo da nose oružje i koji to rade kako bi oobeshrabrili nasilnike.

To, naravno, izaziva zebnju u dobrom delu američke javnosti koja se protivi nošenju oružja (a to je tema oko koje su Amerikanci duboko podeljeni). Dok je Donald Tramp ohrabrivao ovake ljude nazivajući ih patriotama, Džo Bajden se uglanvom držao po strani...

Brojne ankete uoči izbora su pokazale da više od polovine Amerikanaca očekuje nasilje posle izbora. Dakle, u danu kada vodeća zemlja sveta (koja sebe smatra najvećom demokratijom na svetu), izborna noć se iščekuje sa zebnjom od nasilja, oružanih sukoba, pobune pa i građanskog rata.

Tu nije kraj brigama – ako večeras ne bude jasno ko je pobednik, odnosno, ako barem jedna od strana bude ozbiljno osporila rezultate i odbila da ih prizna, očekuje se da će američka berza naglo pasti što će izazvati pad berzi širom sveta i gurnuti planetu u još dublju ekonomsku krizu.

Analize pokazuju da su međunarodne berze veoma oprezne ali da preferiraju pobedu Bajdena. Opet, ovo je Trampu izgovor kako je on predsednik „običnog čoveka“, koji se bori protiv „korumpiranog establišmenta“, ali je činjenica da je ovog puta taj establišment daleko više novca dao u kampanju Bajdena nego što je to bio sa slučajem Hilari Klinton.

Jedino što može da poništi sve gore navedeno jeste da večeras jedan od kandidata ima apsolutno čistu pobedu, zadobivši toliku većinu da nijedno sporenje rezultata u bilo kojoj državi ne može da promeni ukupan ishod.

Ankete najviše šansi za takav ishod daju Džo Bajdenu (kao što je bio slučaj 2016. sa Hilari Klinton). Verovali anketama ili ne, trebalo bi imati na umu da su te iste ankete 2016. pokazivale veću podršku Trampu nego danas.

Šta god da bude ishod, sve što se u SAD desilo do sada u vezi sa izborima pokazuje da smo svedoci kraha najveće supersile na svetu. Samo, taj krah neće biti preko noći.

I Rim se raspadao 200 godina.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU