KРИЗА У НАЈАВИ: Вирусна грозница тресе тржиште нафте

Највећи пад цене нафте у последње три деценије резултат је изостанка договора чланица ОПЕК плус, прво о додатном смањењу производње нафте за 600.000 барела дневно.

Хитан састанак ОПЕК плус у Бечу сазван је управо да би се договорили о даљој производњи нафте за којом је Кина као њен највећи потрошач, због пада производње услед коронавируса, смањила потражњу чак за 20 одсто.

Договора, међутим, није било, јер се Русија није сагласила са предлозима о даљем смањењу производње сматрајући да је довољно да се продужи постојећи договор и на други квартал 2020. године.

За генералног секретара Нафтног комитета Србије, тренутни развој догађаја је био очекиван.

„Оно што се чуло са руске стране је да они фактички више не желе да субвенционишу америчку производњу нафте из шкриљаца. То је дефакто био случај претходних неколико година, где имате Америку која пумпа све веће и веће количине нафте, достигавши своје максималне количине на конто стабилизације тржишта нафте и смањења њене производње у ОПЕК плус“, објашњава Радосављевић најновију ситуацију са нафтом.
Најновији пад цене нафте, највећи још од Заливског рата 1991. године, он доводи у директну везу са изостанком договора у Бечу.

По оцени „Волстрит џурнала”, смањење цене нафте, које је предузела компанија „Сауди Арамко”, усмерено је на слабљење позиције Русије на светском енергетском тржишту. Према писању листа, Саудијска Арабија ће следећег месеца повећати производњу до десет милиона барела нафте дневно, а у случају потребе је може увећати и до 12 милиона барела на дан. Повећана производња би додатно могла да обори цену нафте.

Генерални секретар Националног нафтног комитета Србије, ипак, сматра да тренутна ситуација не може дуже да потраје. Неће то бити могуће ни неколико месеци, поготово не годину дана, мишљења је он, истичући да ће неки договор о цени нафте бити постигнут.

„Не видим да било коме у овом тренутку одговара ниска цена нафте. Саудијска Арабија није успела да искористи период након претходне нафтне кризе током 2014,2015. И 2016. године да стабилизује своје финансије. Зато је велико питање колико дуго и они могу да издрже ниску цену, без обзира што су њихови трошкови експлоатације нафте мањи. Њихови расходи су огромни тако да у овом тренутку не видим да било коме то одговара“, напомиње Радосављевић.
Саговорник Спутњика због тога очекује да цена нафте неће даље драстичније падати и да ће се полако, када се тренутна ситуација стабилизује, враћати на неких 50 долара по барелу.

„У овом тренутку бићемо сведоци једне игре нерава са три стране у овом тренутку, са стране Саудијске Арабије и Русије, али и Америка је ту неко ко ће да претрпи одређене последице јер њихова индустрија производње нафте и гаса из шкриљаца је изузетно потпомогнута јефтиним финансирањем у доларима и питање је колико дуго они то могу да издрже“, предвиђа саговоерник Спутњика.
Уколико потраје, свет иде ка рецесији
Берзе су значајним падом акција реаговале на нову цену нафте, а Њујоршка на Волстриту данас је чак обуставила трговање на 15 минута, јер су индекси пали више од седам одсто. На питање шта ће се због пада цене нафте дешавати са осталим тржиштима, са ценом злата, вредности долара, Радосављевић напомиње да ће све зависити од ситуације са коронавирусом.

Кина је највећи светски произвођач разне робе па због тога и потрошач енергената, а због избијања епидемије успорила је њена производња, а самим тим и потражња за енергентима и то готово за петину. Радосављевић зато истиче да је одлучујући фактор даље ширење вируса у свету, пре свега у Америци. Уколико то потраје, он сматра да ћемо онда бити сведоци даљих турбуленција на тржиштима.

SKINI APLIKACIJU