Korona ubrzala raspad svetskog poretka: NA SCENU STUPAJU RUSIJA I KINA

Raspad novog svetskog poretka koji su krojili EU i SAD je u punom zamahu, a sve je počelo odavno dolaskom na svetsku arenu Rusije kao vojnog lidera i Kine kao ekonomskog giganta. Dolazak pandemije koronavirusa je sve to samo ubrzao ne i izazvao.Raspad novog svetskog poretka koji su krojili EU i SAD je u punom zamahu, a sve je počelo odavno dolaskom na svetsku arenu Rusije kao vojnog lidera i Kine.

Živimo u istorijskom vremenu raspada ne samo globalnog ekonomskog, nego i političkog sistema.  Zemlje Evropske unije tako se zbog koronavirusa ograđuju jedna od druge kao da su poslednjih 30 godina samo čekale priliku da na svoje granice izvedu vojnike, policajce i vučjake. Neki već postavljaju pitanje: da li se unutar EU pojavljuju elementi `policijske države` samo zbog straha od epidemije.

Jer, ravno 40 odsto Francuza smatra da bi bilo dobro da se njihova zemlja nađu u rukama autoritarne vlade. A 46 odsto Amerikanaca ne krije da ili nikad nije verovalo u demokratiju ili da se u nju u međuvremenu razočaralo. Sve što se događa daje priliku Putinu da započne veliku ekonomsku reformu. Novi NEP.

Od buharinske Nove ekonomske politike (NEP) krajem 80-ih godina bili su napravili fetiš, tvrdeći da je to bilo „najbolje ekonomsko vreme u celoj istoriji Rusije“. Ali, to nije tačno. Rusija je proteklih 150 godina imala nekoliko moćnih ekonomskih uzleta, zahvaljujući kojima je i postala jedna od dve supersile.

Između 1890-te i 1914-te izvela je svoju prvu industrijsku revoluciju, za to vreme je njena ekonomija porasla četiri puta. Tada je to bio najbolji rezultat u svetu. Nakon građanskog rata, 1921-ve je počeo NEP. Već 1928-me je SSSR po osnovnim parametrima bio nadmašio Rusku imperiju iz 1913-te. Kad se zemlja našla pred pretnjom velikog rata, usledila je staljinska industrijalizacija koja je do 1937-me ekonomiju zemlje uvećala za novih četiri-pet puta. Poslednje velike reforme bile su kosiginove. Potom su usledili „Brežnjevljev zastoj“, raspad zemlje i kolaps devedesetih godina.

Putinovih 20 godina vladavine bile su – istorijski gledano – skupljanje onoga što je ostalo od države posle nacionalne katastrofe. Sada smo opet jedan na jedan svetom koji prema nama nije prijateljski, sa upornom ekspanzijom Zapada na naš životni prostor, sa nestabilnim susedima i ogromnim granicama.

Zato je sada pred Putinom još složeniji zadatak. Istorijska sudbina Rusije zavisiće od toga kako će se prestrojiti u uslovima globalne krize koja upravo nastupa. A dosadašnji recepti neće biti primenjivi. Zapad je iz bivšeg SSSR tokom poslednjih 30 godina izvukao sve što je mogao. Samo u novcu lokalnih elita – 1,5 triliona dolara. A još trilione preko prodaje tehnologija i izvlačenja profita iz investicija.

Sada je Zapad potrošio resurse svog daljeg rasta, a pandemija, zajedno sa alarmističkim potezima tamošnjih vlada, podriva njegove rezerve snage. Urušava se i naša uključenost u svetsku ekonomiju u ulozi sirovinske baze. Naših 145 miliona stanovnika i nije nešto mnogo, ali bi naši kapitalisti za prioritet morali da uzmu ekspanziju na unutrašnjem tržištu. U svim privrednim granama. Počev od domaćih automobila i aviona, do mikroelektronike i lekova.

 Naša ekonomska elita nije usredsređena na razvojne i tehnološke proboje već na monetizaciju svojih administrativnih, političkih i drugih resursa. Pitanje novog Putinovog mandata zato je apsolutno naduvano. Rusija sebi danas naprosto ne može dozvoliti luksuz političkih eksperimnata sa traženjem novog lidera. Ne postoje uslovi za takav luksuz: pred nama je „rat“. Ruzvelt je imao četiri predsednička mandata, ali ne zato što ga je Amerika volela. On je naprosto vladao u vreme Drugog svetskog rata.

U takvim vremenima se `konjske zaprege` ne menjaju pred svakim potokom.

Izvor: Fakti.org

SKINI APLIKACIJU