Kina najveći strani investitor u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi

Direktna strana ulaganja (FDI) u srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi pala su 2024. na nivoe neviđene od vrhunca pandemije COVID-19, pri čemu su se nemački ulagači naglo povukli, a kineski kapital dominirao, navodi se u novom izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).

wiiw istraživanje pronalazi pad od 44% u broju grinfield investicionih projekata najavljenih u regionu u prva tri kvartala 2024. u poređenju s istim razdobljem prošle godine, dok je vrednost obećanih ulaganja pala za 39%, što je zabrinjavajući trend.

– Kriza u nemačkoj industriji i geopolitičke neizvesnosti sada se u potpunosti osećaju – rekla je Olga Pindjuk, ekonomista pri wiiwu i autorka izveštaja.

Pad odražava šire probleme u evropskim industrijskim ulaganjima, kako u državama članicama EU-a tako i na zapadnom Balkanu. Podaci otkrivaju značajan pad novih stranih grinfild ulaganja u većem delu regiona, s izuzetkom Moldavije, koja je zabeležila rast.

Među državama članicama EU-a, Bugarska, Poljska i Estonija doživele su neka od najoštrijih smanjenja, s prepolovljenim obvezama ulaganja. Albanija je, uprkos procvatu turizma, zabeležila pad od 88% u broju grinfeld investicionih projekata.

Postoje samo muškarci i žene: Tramp obećao da će okončati "transrodno ludilo"

Samo je sedam zemalja prijavilo povećani priliv stranog kapitala u poređenju s prethodnom godinom, a prednjače Estonija i Litvanija. Nasuprot tome, Crna Gora, Ukrajina i Bosna i Hercegovina zabeležile su brži pad vrednosti obećanih ulaganja nego broja projekata, što ukazuje na pomak prema manje kapitalno intenzivnim ulaganjima usmerenim na usluge.

Nemačko usporavanje uzima danak

Nemačka, koja je dugo bila temeljni investitor u regionu, oštro je ograničila svoje obveze. Broj najavljenih nemačkih projekata pao je sa 171 na 96 – što je pad od 44 % – dok je obećani kapital pao za još oštrijih 67%, s preko 9 mlrd EUR 2023. na samo 3 mlrd EUR ove godine.

U međuvremenu, austrijski ulagači, istorijski među najaktivnijima u regionu, smanjili su broj svojih projekata s 34 na 15. Ipak, Austrija je obećala 20% više kapitala – 965 mil EUR u poređenju s 804 mil EUR prošle godine – što ukazuje na fokus na manje, ali više značajne projekte.

– Dok vidimo kako se nemački ulagači okreću od istočne Europe prema SAD-u, Austrija ostaje snažno predana – rekla je Pindjuk, dodajući da austrijski kapital teče uglavnom u Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku.

Kinezi postaju vodeći investitori

Uprkos sopstvenim ekonomskim poteškoćama, Kina je postala najveći ulagač u nove projekte u celom regionu, nadmašivši Nemačku. Kineska ulaganja u regionu pala su za samo 30% u smislu obećanog kapitala, u poređenju s padom Nemačke od 67%. Naime, kineski projekti i dalje su kapitalno intenzivni, često se fokusirajući na sektore kao što su električna vozila i baterije.

Rumunija je ove godine privukla najviše kineskih projekata, dok bi Slovačka trebalo da primi najveći priliv kineskog kapitala, podstaknuta obvezama poput plana proizvođača automobila SAIC sa sedištem u Pekingu da proizvodi električna vozila u toj zemlji.

– Vrednost kineskih ulaganja u regionu sada premašuje vrednosti nemačkih projekata za faktor osam – navodi se u izveštaju.

Međutim, ukupni uticaj kineskog kapitala ostaje ograničen.

– Kineske zalihe direktnih stranih ulaganja u regionu čine samo 1% ukupnih, u poređenju s oko 70% iz zemalja EU – rekla je je Pindjuk.

Predstoji neizvesnost

Izveštaj upozorava da bi se pad mogao produbiti. Prilivi direktnih stranih ulaganja bili su posebno slabi u trećem tromesečju 2024, što se poklopilo s povećanom neizvesnošću uoči predsedničkih izbora u SAD-u i šireg usporavanja globalnih ulaganja.

Tramp planira masovnu deportaciju

– Čini se da su ulagači imali još manje povjerenja u trećem kvartalu 2024. nego na vrhuncu pandemije COVID-19 ili nakon rata u Ukrajini – rekao je Pindjuk.

SAD sve više odvlači nemačke i druge evropske ulagače iz Evrope, podstaknuti atraktivnim podsticajima prema Zakonu o smanjenju inflacije i nižim troškovima energije. Nemačka ulaganja u SAD-u su, na primer, porasla, s kapitalnim obvezama koje su sada gotovo tri puta veće od onih u srednjoj i istočnoj Europi tokom istog razdoblja.

Dugoročni trendovi ukazuju na strukturne izazove za region. Pindjuk je primetila da model „produženog radnog stoa“ – gde srednja i istočna Evropa služe kao proizvodno središte za zapadne kompanije – pokazuje znakove zastarelosti.

Zemlje poput Slovačke, koje su se istorijski oslanjale na automobilski sektor, imale su neke od najslabijih priliva direktnih stranih ulaganja u odnosu na BDP. Izveštaj poziva na usmeravanje prema ulaganjima u obrazovanje, istraživanje i industrijsku politiku kako bi se osigurao održivi rast.
Izvor:srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi


Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU