MRAČNE TAJNE BELE KUĆE: Kako je građena, doziđivana, paljena i menjana najpoznatija predsednička palata na svetu

Dok još uvek, a ne zna se i do kada, "najdemokratičnija zemlja planete" S A D broji glasove i bira budućeg stanara za naredne četiri godine (Trampa ili Buša), nas u Srbiji, svikle na sve ovo pomalo podseća kao da se Šabac preselio u Belu kuću...

Ali, ovo nije priča o Trampu, Bajdenu, Džou ili Donaldu, ili o 46. predsedniku SAD, već o njihovom privremenom domu, "čuvenoj Beloj kući", koja sve teže skriva svoje mračne tajne... Ili, Bela kuća „dovoljno je velika za dva cara, papu i velikog lamu“

 * * * * *

Bela kuća - dom američkih predsednika, „kuća“ iz koje se saopštavaju stavovi koji tresu svet. Moć i posledice odluka donesenih u ovoj zgradi učinile su da se njeno ime izgovara sa strahopoštovanjem ali sve češće i s prezirom.

Ova – "najmoćnija" - kuća na svetu, do sada je udomila i ugostila gotovo najveće ličnosti istorije; u njoj su se održali sudbonosni sastanci za političku i ekonomsku budućnost sveta – pripremani državni udari, bombardovanja, ekonomski planovi; reči saopštene iz nje menjale su i menjaju svet.

Da li će predsednički izbori u SAD novembra 2020. doneti novog stanara Bele kuće, ostaje da se vidi. Trenutni stanar, Donald Tramp, i ne voli da provodi previše vremena tamo, birajući, radije, da mu i dalje glavni dom bude luksuzni apartman u „Tramp kuli“ u Njujorku.

Premda su ljudi ti koji je stvaraju istoriju, važno mesto u istoriji svakako imaju i - mesta na kojima su se istorijske stvari zbile. Jedno od takvih mesta, u savremenoj istoriji, svakako jeste Bela kuća. Ovo je priča o toj kući…

Sve do ubistva Abrahama Linkolna 1865. Bela kuća nije doživljavana u javnosti kao nešto previše značajno i važno.

Poštovanje Linkolna i onoga što je uradio za Ameriku učinilo je Belu kuću vrstom svetinje za Amerikance: i obeležje američke administracije i samog predsednika.

Naziv „Bela kuća“ nastao je na osnovu boje zgrade, pošto su kamenoresci, kako bi zaštitili zidove od niskih temperatura, očistili kamene blokove posebnim sredstvima koja su kamenu dala belu boju.

Odlukom Teodora Ruzvelta, naziv „Bela kuća"; postalo je i zvanično „ime i prezime"; rezidencije američkog predsednika.

Pre Ruzveltove odluke da je prekrsti, zvala se - „Predsednikova kuća“ ili „Izvršna palata“.

Gradnja Bele kuće počela je 1792, a završena je 1800. Smatra se najboljom zgradom od kamena sagrađenom u 18. veku u SAD i do građanskog rata (1861-1865) bila je najveća zgrada u Sjedinjenim Državama.

Kada se sve sabere i oduzme, izgradnja Bele kuće koštala je, tadašnjih, 232 hiljade i 372 dolara. Današnjim merilima vrednosti tog, tadašnjeg novca, vredela bi oko 2,4 miliona dolara.

Godine 1790., predsednik Džordž Vašington potpisao je Odluku Kongresa po kojoj će federalna vlada biti smeštena „na prostoru ne veće površine od deset kvadratnih milja... na reci Potomik“.

Ubrzo posle toga, Vašington je zajedno sa glavnim gradskim arhitekstom Pjerom L’Enfantom odabrao lokaciju za izgradnju palate.

Na javnom konkursu za izbor budućeg izgleda doma u kome će živeti prvi čovek i porodica SAD, pobedio je arhitekta, Irac, Džejms Hoban. Zanimljivo je da je na tom konkursu, pod lažnim imenom, učestvovao i kasniji predsednik SAD - Tomas Džeferson?!

Hoban, Irac, je kao uzor uzeo zgradu iz svoje matične zemlje – Kuću Lenster u Dablinu. Uz saradnju sa predsednikom Džordžom Vašingtonom,

Hoban je na izradi zgrade uposlio radnike i majstore koji su došli čak iz Škotske, kao i besplatnu radnu snagu sačinjenu od crnaca, robova.

Kamen temeljac zgrade je postavljen 1792. Usled nedostatka materijala i radne snage, izvorni projekat zgrade koji je uradio francuski inženjer Pjer Čarls L’Enfant i koji je predviđao izgradnju palate, pet puta veće od zgrade koja je na kraju sagrađena.

Umesto tri, odlučeno je da zgrada ima dva sprata, i da se u njenoj izgradnji koristi ne tako skupi materijali.

Vašington nije bio zadovoljan veličinom zgrade koju je Hoban predvideo, pa je naložio da se zgrada proširi.

Tako je nastalo, ono što je danas poznato kao, Isotčno krilo.

Premda je nadzirao radove, Džordž Vašington nije bio prvi stanar Bele kuće. Ta titula pripala je predsedniku DžonuAdamsu, koji se uselio početkom 1800. godine. Međutim, prvi američki predsednik u Beloj kući verovatno je mrzeo svoj novi dom, pošto kuća nije bila završena, posebno radovi vezani za grejanje, on i njegova porodica su se četiri meseca smrzavali.

Adams nije jedini predsednik koji je imao problema sa grejanjem tako ogromne prostorije. Upamćena je rečenica predsednika Endrua Džeksona „da sam pakao ne bi mogao to mesto da zagreje". Centralno grejanje je uvedeno - ali tek 1837.

Svaki od narednih predsednika koji je živeo u Beloj kući, dodao je zgradi nešto novo.Tomas Džeferson je, pre nego što se uselio, dao da se postave kamini u svakoj većoj prostoriji radi grejanja, kao i da se naprave dva kupatila sa tekućom vodom.

U saradnji sa arhitektom Bendžerminom Latrobeom, urađen je projekat i izgrađene su nove terase sa kolonadama.

U vreme Anglo-američkog rata od 1812. do 1815. Bela kuću su, u znak odmazde, spalili Britanci. Tada se razmišljalo o premeštanju glavnog grada u unutrašnjost SAD, a kao nova prestonica najozbiljnije se pominjao Sinsinati u državi Ohajo.

Džejms Hoban, arhitekta koji je izradio projekat za izgradnju Bele kuće, angažovan je na njenom obnavljanju 1815. Dve godine kasnije u rezidenciju se uselio Džejms Monro.

U vreme Monroove vladavine, 1824, Hoban je završio sa redizajniranjem i izgradnjom južnog dela Bele kuće – dodate su polukružne stepenice sa leve i desne strane ulaza, a postavljene su i kolonade na prednjem delu zgrade. Godine 1829. Hoban je završio sa rekonstrukcijom prednjeg dela zgrade izgradnjom trema sa stubovima što je dalo izgled zgradi koji je čini prepoznatljivom danas.

Tekuća voda i vodovodne cevi su u Belu kuću uvedeni 1833. Vremenom su postavljeni i grejači za vodu, a 1848. umesto sveća uvedena je plinska rasveta.

Od 1830. do 1902. promene u Beloj kući odnosile su se više na enterijer.

Svoj prvi telefon, Bela kuća je dobila 1879. u vreme predsednika Hejsa. Struja je uvedena 1891, ali je Hejs, kao i ostali ukućani oklevao da je upotrebi, plašeći se strujnog udara.

Vremenom, Bela kuća se sve više širila...

Danas, ona ima: šest spratova, 132 sobe i 35 kupatila, ukupne površine od 5.109 metara kvadratnih.

Najvažniji delovi kompleksa su: Istočno krilo i Zapadno krilo.

Istočno krilo je zgrada koja se nalazi sa istočne strane Bele Kuće i povezana je sa njom hodnicima. U tom delu zgrade se održavaju prijemi i balovi. U Istočnom krilu su smeštene kancelarije Prve dame, kao i kancelarije nižeg osoblja Bele kuće. Tu se, takođe, nalazi i bioskop.

Turisti, kada dolaze u obilazak Bele kuće, upravo ulaze kroz Istočno krilo.

U tom delu kompleksa nalazi se i bašta sa ružama i lalama, poznata kao „Bašta Žakline Kenedi“, po ženi predsednika Džona F. Kenedija. Ta bašta se koristi u ceremonijalne svrhe, prilikom dodeljivanja ordenja i priznanja.

Kako postoji Istočno, tako postoji i Zapadno krilo. Naziv „Zapadno krilo“ je tridesetih godina ušlo u svakidašnji govor. Taj deo Bele kuće se nalazi na zapadnoj strani i u njemu su smeštene najvažnije kancelarije i uredi američkog predsednika - „Ovalna soba“ (predsednikova kancelarija, kojoj je posebnu dramaturgiju dodao Bil Klinton u saradnji sa Monikom Levinskom!), kabinet, kancelarija za vanredne situacije i „Ruzveltova soba“...

Zapadno krilo Bele kuće izgrađeno je 1902. po naredbi predsednika Teodora Ruzvelta. Razlozi koji su ga naterali na tako nešto su, može se reći, privatne prirode: Budući da je imao šestoro dece, porodici je bilo „tesno“ u Beloj kući. Zbog toga je Ruzvelt naredio da se izgradi posebno krilo gde će biti premeštene kancelarije predsednika i njegovo osoblje.

Herbert Huver je po svojim zamislima preuredio Zapadno krilo, otklonivši posledice požara koji se dogodio 1929.

Najvažnija prostorija u ovom delu zgrade je „Ovalna soba" - kancelarija predsednika SAD. Kancelarija je izgrađena 1909. i prvi predsednik koji je u njoj radio bio je Taft.

Kancelarija je smeštena u jugoistočnom delu zgrade i ima četvoro vrata. Lokacija nove zgrade i kancelarije je izabrana kako bi predsednik imao više privatnosti i mogao slobodno, neprimećen od činovnika, da ode do prostorija za stanovanje.

U tom delu se takođe nalazi i bazen, izgrađen za predsednika Ruzvelta, kako bi mogao da vežba usled problema koje je imao sa leđima.

U vreme Ričarda Niksona bazen je prekriven i u toj prostoriji je napravljena sala za konferencije za novinare. Ta prostorija je ranije bila poznata kao „Riblja soba"- budući da su tu bili smešteni i akvarijumi sa raznim ribama.

Tu se nalazi i prostorija, koju je Nikson preimenovao u „Ruzveltovu sobu", u čast dva Ruzvelta – Teodora, koji je sagradio Zapadno krilo, i Frenklina, koji je sagradio „Ovalnu sobu". Ruzveltova soba služi kao mesto za sastanke predsednika sa osobljem.

Budući da su dva Ruzvelta dolazila iz različitih partija, po tradiciji, kada je na vlasti administracija iz redova demokrata, u toj sobi je okačen portret Frenklina Ruzvelta; a kada je vlada republikanaca, onda je okačen portret Teodora Ruzvelta.

Vremenom, administracija postajala sve veća i Zapadno krilo više nije bilo dovoljno za smeštaj ljudi i opreme. Zbog toga je deo kancelarija izmešten u takozvanu Ajzenhauerovu izvršnu zgradu, koja nije u okviru Bele kuće.

Jedan politički satiričar je rekao da je Bela kuća „dovoljno velika za dva cara, papu i velikog lamu“.

Govoreći o životu u Beloj kući, Teodor Ruzvelt je rekao: „mislim da nijedna porodica nije uživala u Beloj kući koliko smo mi uživali".

Biće zanimljivo šta na to ima da kaže Donald Tramp čija je porodica napravila svoje ime upravo renovirajući i preoblikujući velike zgrade širom Amerike. Ko zna, možda renovacija Bele kuće bude još jedan od velikih Trampovih biznis projekata.

Bela kuća u brojkama:

Najčuvenija palata na svetu jezikom brojki ovako izgleda:

- 49. 3 metra dugačka

- 46. 3 metara široka

- 21.3 metara visoka

- 5.109 metara kvadratnih iznosi ukupna površina, svih

šest spratova zgrade

- 18 hektara je površina Bele kuće sa dvorištem

- 1134 litara farbe je neophodno kako bi se Bela kuća

okrečila u - belo

- 132 sobe postoje u Beloj kući, od toga 16 gostinskih;

- 3 kuhinje – glavna, dijetalna, porodična,

- 35 kupatila i sve to na šest srpatova.

- 6.000 ljudi u proseku obiđe Belu kuću u toku jednog

dana.

 

Da li ste znali?

 - Da su prve kade u Beloj kući bile prenosive i pravljene od belog lima, a voda se dopremala buradima. Da je - 1837. uvedeno je centralno grejanje,  1853. uvedena tekuća voda,  1866. uvedena je prva telegrafska centrala u Belu kuću,  1880. osoblje je počelo da koristi kucaće mašine. 1881. ugrađen prvi hidraulični lift ugrađen, a prvi električni lift 1898. Tek 1891. struja je uvedena u Belu kuću, 1902.  sagrađen teniski teren, 1933. u unutrašnjosti Bele kuće sagrađen je bazen, a drugi bazen, na otvorenom, sagrađen je u vreme Džeralda Forda 1975.

Godine 1942. sagrađen je mali bioskop u istočnom delu zgrade,- 1947. Bela kuća je dobila prvu kuglanu. Pošto su Ričard Niskon i njegova supruga bili veliki ljubitelji kuglanja, oni su dali da se u podzemnim prostorijama uradi jedna kuglana za njih. Pre pola veka, 1970. na trećem spratu Bele kuće podignuta je soba za igru sa stolovima za bilijar i stoni tenis, a 1993. u vreme predsenikovanja Bila Klintona u južnom delu imanja urađena je traka za trčanje.

 

U Beloj kući prvi put...

 - 1828. Džon Adams, sin predsednika Džona Kvinsija Adamsa, venčao se u Beloj kući. To je jedini put da je održano venčanje sina nekog američkog predsednika u Beloj kući.

Podaci kažu da je u Beloj kući održano ukupno 17 venčanja.

- 1859. gostovao umetnik afroameričkog porekla - Tomas Grin Bethun, zvani „Slepi Tom“. On je svirao klavir za tadašnjeg predsednika SAD Džejmsa Bjukenona. - 1886. prvi i jedini put da se predsednik venčao po dolasku u Belu kuću. To je bio Grover Klivlend, koji se venčao sa 21-godišnjom Francis Falsom, ali još 1889. na platnom spisku Bele kuće našla se prva žena – službenik, te 1889. uneta je prva božićna jelka, a tridesetak godina kasnije, 1922. uvedeni usisivači na električnu energiju...Već 1925. obraćanje naciji preko radija, 1926. uveden električni frižider, 1933. uvedeni klima uređaji.

            Pred početak Drugog svetskog rata, 1941. pred Božić, tajno, u Belu kuću na pregovore došao britanski premijer Vinston Čerčil, a 1952. po prvi put u Beloj kući sniman govor predsednika SAD za televiziju. Tada je predsednik bio Hari S. Truman.

- Prvi živi televizijski prenos iz Bele kuće bio je u vreme adninistracije Džona F. Kenedija.  1979. Jovan Pavle Drugi – prvi papa u Beloj kući...

 

Predsednik bežao kroz prozor

 Slavlje se ubrzo pretvorilo u pravi haos! Preko 20.000 ljudi došlo je na proslavu inauguracije "Predsednika naroda". Veselje se otelo kontroli, pa je predsednik Džekson, kako bi izbegao stampedo ljudi koji hoće da se rukuju sa njime, morao da pobegne kroz prozor

Posle inauguracije predsednika Endrua Džeksona, 1829. hiljade ljudi uputilo se, pravo sa ulice u Belu kuću na proslavu. Džekson je prvi predsednik koji nije došao iz redova elite sa istočne obale, i njegova pobeda je viđena kao pobeda običnih ljudi.

 

I predsednikova porodica plaća kućne troškove!

 Mesec dana po dolasku u Belu Kuću, Nensi Regan, prva dama i supruga predsednika Regana neprijatno se iznenadila. Na vrata je pokucao službenik o dostavio joj koverat u kojoj su se nalazili računi za hranu i kućne troškove za prethodni mesec.

- Niko nam nije rekao da će predsedniku i njegovoj ženi biti naplaćivan svaki obrok, kao i takvi detalji kao što su čišćenje, pranje, pasta za zube i druge kućne potrepštine, žalila se prva dama, Nensi.

 

Predsednik držao ovce u dvorištu Bele kuće

 Ovce i nisu nešto što se baš može očekivati u bašti Bele kuće. Međutim, u toku Prvog svetskog rata, Vudro Vilson je naložio da se dovede stado ovaca u znak podrške vojnicima koji se bore. Smisao je bio da se pokaže kako i predsednik štedi.

Stado od osamnaest ovaca zamenilo je baštovane koji bi kosili travu. Takođe, održana je i aukcija za njihovu vunu, na kojoj je za Crveni krst prikupljeno 52.823. dolara. Vudro Vilson i njegova administracija su tako želeli da pokažu koliko poštuju svoje borce i koliko su svesni nužnosti da se u ratnim vremenima štedi.

 

 

 

 

Glas javnosti