SPREMA SE NOVA ORUŽANA SILA Avganistanska kriza sastavlja novu svetsku armiju

Evropa mora da razmišlja o formranju svojih interventnih jedinica i evropske vojskei da više ne računaju na oružane snage SAD.

- EU Treba da iskoristi avganistansku krizu da bi dodatno ojačala svoju autonomnu strategiju - podvlači evropski šef diplomatije Đozep Borelj i dodaje da u Briselu moraju biti spremni da sami vrše određene akcije, bez oslanjanja na američke trupe.

SAD su poslale 6.000 vojnika da bi obezbedile aerodrom  u Kabulu, za šta EU nije bila spremna, kao primer navodi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost. Prema njegovim rečima, svaka članica je imala sopstvenu akciju izvlačenja svojih građana i izbeglica i delovali su, svaki za sebe, kao zasebna vojska.

Prema postojećen planu iz 2007. godine, EU već ima sistem taktičkih grupacija sa 1.500 vojnika, koj je ostao na papiru, nije aktiviran iz razloga što članice nisu nikada uspele da se dogovore o načinu, mestu i vremenu akcije.

NE PROPUSTITE

UPOZNAJTE IZBEGLICE IZ KABULA: "Imali smo nekoliko minuta da napustimo kuću u Avganistanu. Došao sam ovde u sandalama" (VIDEO)

Evropski šef diplomatije Đozep Borelj predlaže mogući odgovor za buduće krize, poput ove koja se odigrala u Avganistanu, a to je formiranje novih evropskih snaga od 5.000 vojnika, u najkraćem mogućem roku.

Pojedini svetski analitičari ocenjuju američko povlačenje iz Avganistana kao stvaranje nove politike u kojoj Vašington više neće slati svoje vojnike u tuđe zemlje, već samo reagovati izdaleka, što se podudara sa mišljenjem Bordelja da je sada došao trenutak da EU treba da interveniše tamo gde su ugroženi njeni interesi koje Amerikanci više ne žele da brane. 

NE PROPUSTITE

BAJDEN NAORUŽAVA UKRAJINU PROTIV RUSIJE: Zelenskom obećao pomoć od 60 MILIONA!

Francuski predsednik Emanuel Makron otišao je i korak dalje u svojim idejama, on smatra da je situacija u Avganistanu prilika i da se odmakne u stvaranju ne samo specijalnih jedinica, već i cele zasebne evropske vojske. Još odzvanjaju njegove reči od pre dve godine da je NATO u stanju "kliničke smrti", da se Evropa nalazi pred provalijom i da mora da počne da se strateški smatra geopolitičkom silom. U suprotnom, smatra Makron, Evropa više neće upravljati svojom sudbinom.

Makronu, koji je predložio Inicijativu za evropske intervencije, se ove godine priključilo 14 zemalja upravo vođenih idejom o stvaranju brzih interventih evropskih snaga. Prepreke su, međutim, mnogobrojne - od nedostatka zajedničke vojne kulture u Evropi, preko sukoba različitih interesa, nedovoljnog razvoja vojne industrije i neujednačneosti naoružanja.  

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU