DECA ŠTO NE VOLE ČOKOLADU: Da bi se "zasladili" Evropljani, više od dva miliona mališana bere kakao i jede samo hleb
Autor: Glas javnosti
Princip neoliberalnog kapitalizma sasvim je jasan, kupci hoće što jeftinije proizvode, trgovac želi što veću zaradu. Kako bi se zadovoljili zahtevi obe strane, najveću cenu plaćaju deca i žene iz trećeg sveta radeći za mizernu platu.
Čikaški univerzitet već dve decenije pomno prati situaciju na plantažama afričkih zemalja koje prednjače u izvozu kakao-sirovine, a to tu Obala Slonovače i Gana. Prema najnovijoj analizi, u ove dve zemlje sve više je dece na plantažama kakao - sirovine. I pored "zgražavanja" Zapada oko 2.260.000 mališana je primorano da bere i obrađuje kakao-plodove kako bi bogatij jeli jevtinu čokoladu.
- Problem je što mi u industrijskim zemljama eksternalizujemo, dakle, prenosimo proizvodni lanac u zemlje u razvoju i tako potkopavamo standarde proizvodnje za u našim društvima blagostanja mi tako prihvatamo i betoniramo izrabljivanje ljudi prirode u zemljama u razvoju. Jedna naučnica iz Bajrojta je dokazala da naš životni standard u Nemačkoj i potrošnja sa kojom živimo u proseku znači da za nas radi po 50 robova - kaže nemački ministr za razvoj Gerd Miler.
Medji analiraju da lanac u kojem kupac sa police uzima samo ono što je jeftino ne može da se slomi tek tako i nemačke firme radije ne pitaju ko i kako nešto proizvodi sve dok je cena povoljna. Toj pohlepi podležu i veliki brendovi. Kada kupite farmerke od 150 evra, nije nemoguće da su ih proizveli isti jadnici koji prave i farmerke od 15 evra.
Niko ne poakzuje volju da prati tok proizvodnje pokazala je i anketa u kojoj je učestvovalo 5.500 velikih nemačkih firmi sa više od 500 zaposlenih. U decembru 2019. je obavljen prvi preliminarni rezultat istraživanja koji je pokazao da samo u 18 odsto firmi postoji bar nekakav način praćenja lanca snabdevanja i da one mogu da dokažu pod kojim okolnostima je proizvedena roba koju uvoze. U drugom krugu ispitivanja se taj procenat popeo na 22 odsto.
Nemački demohrišćani su sa Socijaldemokratama još 2018. potpisali dogovor o donoešnju odgovarajućeg zakona ako same firme ne promene svoj odnos prema problemu. Ministar Hajl (SPD) je još u avgustu najavio da će izneti predlog novog zakona koji će vlada potom dati na razmatranje poslanicima Bundestaga. To znači da bi takav zakona mogao da stupi na snagu već sledeće godine.
Veliko je pitanje kako takvu globalnu pravdu sprovesti čak i zakonom? Analize pokazuju da predlog zakona ide toliko daleko: sve firme sa više od 500 zaposlenih morale bi da provere u kojoj meri njihova aktivnost krši ljudska prava i da preduzmu odovarajuće mere za prevenciju i pomoć. O tome će morati da podnose i godišnje izveštaje.
Više od 60 nemačkih firmi je saopštilo da pozdravlja takve mere. Ali mnogi su ljuti na vladu zato što im se u doba korone sada nameću i dodatna pravila.
(Izvor: DW)
SKINI APLIKACIJU
