Sedam životnih lekcija koja nam je Rut Bejder ostavila u amanet! (FOTO)
Autor: Glas javnosti
"Da se ja pitam o tome koji je broj žena dovoljan u Vrhovnom sudu, rekla bih devet. Svih devet. Ljudi se sablažnjuju nad ovom mojom izjavom, ali činjenica je da je na ovim pozicijama oduvek bilo devet muškaraca i niko se tome nikada nije iščuđavao?"
18. septembra 2020. u 87. godini života u Vašingtonu, preminula je Rut Bader Ginsberg.
Rut je bila druga žena u istoriji Sjedinjenih Američkih Država koja se našla na mestu sutkinje Vrhovog suda, desetak godina pre nje to je učinila Sandra Dej O'Konor, koju je za ovo počasno mesto nominovao Ronald Regan. Rut se na mestu vrhovne sutkinje našla 1993. godine, a nominovana je od strane predsednika Bila Klintona. Izuzetno harizmatična, blage i vesele naravi, te sićušne građe - ova žena bila je ne samo veliki borac za prava žena i opštu jednakost, već i veliki borac tokom čitavog svog života.
Samo dan pre no što je maturirala u srednjoj školi Džejm Medison, njena majka Selia Bejder preminula je nakon višegodišnje borbe sa kancerom. Upravo je Selia bila ta koja je uticala na ćerkine kasnije životne izbore po pitanju obrazovanja, a reklo bi se i kada je u pitanju neumorni entuzijazam i borba za ravnopravnost među polovima koju je Ruth Bader vodila tokom čitave svoje karijere.
Selia je smatrala da je obrazovanje izuzetno važno, te je još kao dete, Rut vodila redovno u biblioteku, a sa njene četiri godine već je bila članica letnjeg jevrejskog kampa. S obzirom da je i sama bila odličan đak, Selia je želela viši stepen obrazovanja za sebe, ali su roditelji smatrali da školovanje treba da nastavi njen brat.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Rut je studirala na Kornel univerzitetu i bila članica Alfa Epsilon Pi kluba, najprestižnijeg i najstarijeg počasnog univerzitetskog društva u Sjedinjenim Američkim Državama, koje promoviše visok stepen izvrsnosti na polju filozofskih nauka, te onih koje potpadaju pod polje filologije i generalno same nauke.
Na Cornelu (na kome je bila najbolja studentkinja generacije) upoznala je i svog supruga Martina D. Ginsburga, sa kojim je bila sve do smrti i koji joj je bio velika podrška u svemu što je radila i za šta se tokom života borila. Smatrala je to vrlo važnim i često isticala ovo u svojim govorima.
Ipak, ostatak sveta nije razmišljao kao njen voljeni Martin, te je sa svojih 21 godinu kada je zartudnela, Rut otpuštena. 1956., godinu dana nakon rođenja njenog prvog deteta, Rut je upisala hardvardsku školu prava i bila jedna od svega devet žena, među 500 muškaraca.
Nedugo nakon upisa dekan ove prestižne ustanove, pozvao je Rut i ostale studentkinje prava na večeru u njegov porodični dom. Na ovoj naizgled prijatnoj večeri dobrodošlice pitao je studentkinje "Zašto svojim prisustvom u školi zauzimaju mesta muškarcima?"
Kada je Martin Ginsberg dobio posao u Njujorku, Rut upisuje Kolumbia pravnu školu i postaje prva žena čije se ime našlo na Harvard Law Review i Columbia Law Review.
Pravnu diplomu dobila je na Kolumbija školi prava, kao prva u klasi.
Ipak, sve ove počasti i visoki rezultati ni malo joj nisu pomogli na početku karijere, jer nije mogla da nađe posao.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Sudija vrhovnog suda Feliks Frankfurter odbio je Ginsburgovu na poziciji činovnika, jer je žensko. Isto se zamalo dogodilo sa sudijom Palmierijem, koji bi je takođe odbio da nije bilo Ruthinog profesora Gerald Gunther sa Columbie. Džerald Gunther zapretio je Palmijeriju da Kolumbija više nikada ni jednog studenta neće poslati na njegovu adresu ukoliko ne pruži šansu Ginsburgovoj. Rut je na ovoj poziciji pravnog činovnika bila naredne dve godine. Tokom čitavog školovanja i većim delom svoje karijere, Rut se susretala sa omalovažavanjima zasnovanim na rodnoj neravnopravnosti. Tako je 1963. postavši profesor u Rutgers pravnoj školi, informisana da neće imati platu poput njenih muških kolega, jer njen muž već ima odličnu platu.
U trenutku kada je Rut počela da predaje u Sjedinjenim Američkim Državama jedva da je postojalo 20 žena profesora na pravnim školama i univerzitetima. Nije joj trebalo mnogo pre no što je osnovala prvi pravni magazin koji se bavi isključivo pitanjima ženskih prava u društvu. Svojom borbom na temu seksualne diskriminacije učinila je mnogo na tlu Amerike, ali ostavila zalog i ostatku planete. Zanimljivo je da je svoj hrabar nastup u vidu stavova koje je bez zadrške iskazivala, posedovala i u načinu oblačenja.
Naime, shodno tradicionalnom oblačenju američkih sudija, koje podrazumeva crnu dugu odoru i belu kragnu, Rut je improvizovala stajling u vidu naglašavanja detalja. Njene kragne su uvek bile drugačije: ručno heklane od tankog konca, te moderne mustre, a neretko su joj ogrlice služile umesto kragni. Kosu je zalizivala i vezivala u nisku punđu ili rep, te sa kragnom kombinovala naušnice.
Njena stavovi koji su postali čuvene izjave su sledeće:
1. "Da se ja pitam o tome koji je broj žena dovoljan u Vrhovnom sudu, rekla bih devet. Svih devet. Ljudi se sablažnjuju nad ovom mojom izjavom, ali činjenica je da je na ovim pozicijama oduvek bilo devet muškaraca i niko se tome nikada nije iščuđavao?"
2. Majka mi je govorila da budem dama. A, za nju to je značilo da budem svoja, sposobna i nezavisna.
3. Žene će doživeti istinski osećaj jednakosti kada muškarci zajedno sa njima podele odgovornost nad podizanjem novih naraštaja.
4. Borite se za stvari do kojih vam je stalo, ali radite to na način da podstaknete druge da vam se pridruže.
5. Ne možete da imate sve. Koji to muškarac ili žena imaju sve? Kako u životu, tako i jedno sa drugim. Tokom mog čitavog života ja mislim da sam imala sve, ali u različitim periodima života.
6. Jedna od najjednostavnijih ideja koje objašnjavaju feminizam, jeste pesma Maria Tomasa
"Sloboda da budemo ja i ti". Sloboda da budeš, ako si devojka - doktor, advokat, indijanski poglavica. Sve što želiš da budeš. A, ako si dečak i voliš da podučavaš, neguješ i želeo bi da imaš lutku - i to je ok takođe. Osećaj slobode da svako do nas može biti slobodan da razvije sopstvene talente šta god oni bili i da ne bude ograničavan od strane raznih veštačkih barijera - barijera koje su stvorili muškarci, sigurno nisu pale sa neba!
7. Prava promena, promena koja će napraviti razliku dešva se korak po korak.
(Glas javnosti/Elle)
SKINI APLIKACIJU
