Njeno detinjstvo je potpuno drugačije od detinjstva na koje smo svi mi naviklli. Rođena je u ratnoj zoni. Rat je jedino za šta ona zna, on je jedina njena asocijacija na zemlju u kojoj živi.
U svom svedočenju za CNN Bushra je opisala kako izgleda njen dan u ratnoj zoni, a na samom početku kazala je da se najviše plaši aviona.
“Budim se svako jutro u 7 sati i spremam se za školu. Volim da idem u školu, moj najdraži predmet je engleski i jednog dana želela bih da postanem profesorka engleskog jezika”, kaže Bushra.
Međutim, njen dan u školi nije običan školski dan, on je borba, on je svakodnevni susret sa srmću. U školi je najveća opasnost po njen život i život njenih vršnjaka.
Prema proceni UN-a, skoro 1.000 škola grantovano je između 2014-2019. godine. Bushra se prisetila jednog takvog događaja.
“Počelo je bombardovanje i svi su pobegli osim nas, dece. Srećom, moji rodjaci su me izvukli odatle. Sećam se da me moja majka vodila i da na mestu prema kojem smo išle pala je granata. Od tog momenta, bojim se aviona”, opisuje Bushra.
Zbog teškog stanja, bombardovanja i neprestanog straha za život njena porodica je bila primorana da napusti svoj grad.
“Ta noć je bila jako mračna”, govori kroz suze 11-godišnja devojčica. Rat u Siriji ulazi u svoju 11. godinu, a mladi Sirijci kao Bushra, jedva čekaju mir.
Jedino što ovi mali ljudi žele jeste mir, bez trenutaka neizvesnosti i borbe za svaki novi dan.
(Glas javnosti/Nova)