Situacija na političkoj sceni tadašnje države počela je da se "zakuvava" mnogo pre ovih demonstracija, a kada je 16. februara na Tv Beograd emitovan prilog u kom je navedeno da SPO sarađuje sa režimom u Hrvatskoj, Drašković je proglasom pozvao na demonstracije "9. marta, tačno u podne na Trgu republike", a glavni zahtev demonstranata bio je smena tadašnjeg direktora RTS-a, kao i četvorice urednika.
Demonstracije, koje je organizovao Srpski pokret obnove na čelu sa Vukom Draškovićem, bio je povod za traženje ostavke generalnog direktora Televizije Beograd Dušana Mitevića i ministra policije Radmila Bogdanovića, ali su se kasnije pretvorile u pobunu protiv Slobodana Miloševića.
Velki broj građana krenuo je ka trgu tog 9. marta, ali Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i pokušavala da ih potisne.
Pred naletom organa reda, lideri opozicije su se sklonili u Narodno pozorište, odatle se okupljenima obratio Drašković i uzviknuo "Juriš". Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda, a policija je koristila palice, suzavac i vodene topove. Tokom večernjih časova, na ulice Beograda, tačno u 19:30 časova, izašli su tenkovi sa vodenim topovima, BOV vozila i to na zahtev rukovodstva Srbije.
Iako je bilo zvaničnih zahteva, vanredno stanje nije uvedeno. Na zasedanju Predsedništva SFRJ usvojen samo predlog Štaba Vrhovne komande o podizanju je borbene gotovosti Jugoslovenske narodne armije zbog pogoršane političke i bezbednosne situacije u zemlji.
Smatrajući da je to nedovoljno, srpski član i predsednik Predsedništva Borisav Jović pred kamerama TV Beograd podneo je ostavku.
Centar grada bio je opustošen tokom nereda, u sukobima je povređeno je 114 osoba, 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.
Poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod "Londona" pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod "Beograđanke".
Demonstracije su nastavljene i narednih dana, a već 10. marta su se priključili studenti, koji su krenuli sa Novog Beograda, uspeli da probiju policijsku blokadu na mostu i dođu u centar grada. Kod Terazijske česme, nekoliko dana smenjivali su se govornici u, kako je nazvana, "plišanoj revoluciji", sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni.
Milošević je probao da odgovori kontramitingom na Ušću, ali je na kraju ipak morao da ispuni zahtev za smenu generalnog direktora Televizije Dušana Mitevića i njenih vodećih ljudi, koji su podneli ostavke. Ostavku je podneo i ministar policije Radmilo Bogdanović.
(Glas javnosti)