SVE MRAČNE TAJNE SRPSKE POLITIČKE SCENE! Da li ste znali da se stranke prodaju kao jabuke, NA KILO?
Autor: Glas javnosti
Da li ste se nekada zapitali koliko političkih stranaka i udruženja građana postoji u Srbiji? Odgovor ukratko je mnogo!
Malo precizniji odgovor bi bio da su se pokazale tačnim one čuvene reči Stanislava Vinavera "jedan Srbin - jedna politička partija, dva Srbina - dve političke partije, tri Srbina - pet političkih partija". Prema poslednjim podacima u Srbiji trenutno postoji 108 stranaka koje su aktivne i ko zna koliko njih koje postoje još samo na papiru.
Da bi se to stavilo u pravu perspektivu dovoljno je reći da Švedska koja ima skoro 11 miliona stanovnika ima 70 stranka. Još neverovatnije zvuči podatak da u Srbiji postoji čak 5 stranaka ruske nacionalne manjine, a i mnoge druge manjine koje su po broju slične ruskoj, imaju isti broj stranaka.
NE PROPUSTITE
Razlog što sve te stranke ne viđamo na izborima je broj sakupljenih potpisa za kandidaturu kao neophodan uslov za izlazak na iste. Čak i one koje uspeju da sakupe prolaze neslavno. Dešava se često situacije da pojedine stranke sakupe dovoljan broj potpisa a onda na izborima osvoje jedva deseti deo glasova od potrebnog broja potpisa.
Postojanje stranaka je dokaz pluralizma jednog društva, to ne treba da se dovodi u pitanje, ali ovoliki broj stranaka je dokaz i nekih drugih stvari.
Od obnove parametarizma u Srbiji sve vlasti su blagonaklono gledale na formiranje novih stranaka i podržavale ih u tim procesima, pa čak i u sakupljanju neophodnih potpisa za izlazak na izbore. Razlog je praktične prirode, što više stranaka koje ne pređu cenzus to veća moć procenata koje vladajuća stranka osvoji.
Na primeru poslednjih izbora za parlament to izgleda ovako. Od 12 stranaka i koalicija koje su izašle na izbore samo 4 su prešle cenzus. Zahvaljujući tome koalicija okupljena oko SNS je sa 48% glasova dobila 63% poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ono što se takođe dešava ispod žita i van očiju javnosti je i svojevrsna kupovina stranaka. Ako neko on može da formira stranku ili mu je jeftinije i brže da je kupi ili dobije od nekoga nego da sakupi i overi kod notara 10.000 potpisa građana on to i uradi. Tako je Dragan Đilas dobio Stranku slobode i pravde preregistracijom Zelene ekološke partije koju mu je ustupio jedan od potpredsednika SSP. Miroslav Aleksić je stranku Narodni pokret Srbije ustupio Vuku Jeremiću i tako je nastala Narodna stranka u kojoj je on postao potpredsednik. Aleksandar Šapić je Srpski patriotski savez (SPAS) napravio preregistracijom stranke Puls Srbije Ljubiše Jovaševića.
Sve ovo je legalno i po Zakonu o političkim strankama jer ne postoji ni jedna odredba koja li ograničavala promenu podataka političkih stranaka upisanih u Registar. Sve što zakonom nije zabranjeno je dozvoljeno.
Na kratke staze ovakvo ponašanje vladajućih, ali i opozicionih stranaka od devedesetih do danas je isplativo za njih, ali na duže staze to ozbiljno urušava kako kvalitet tako i legitimitet izbornog procesa u Srbiji.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
