Čedomir Jovanović, koga je tokom dramatičnih događaja krajem marta 2001. DOS poslao da sa Slobodanom Miloševićem pregovara o njegovoj predaji, mogao je da postane zatočenik vile Mir.
O tome svedoči tadašnji šef obezbeđenja bivšeg predsednika Siniša Vučinić, koji otkriva da je upravo on Miloševiću predložio otmicu Jovanovića.
- To se desilo između prvog i drugog Čedinog dolaska u vilu. Taj drugi put je doneo pečat Vlade Srbije, onako u kesici, u džepu. Dok smo čekali da se vrati, razgovarao sam sa Slobom. On mi nije dao da ih napadamo, pa mi je rekao: „Dobro, imaš li ti neki drugi predlog, osim da se bijemo?“ Ja sam mu odgovorio: „Predsedniče, dajte da uzmemo Čedu za taoca, neka živi s nama ovako bez struje i vode, da oseti šta nam rade. Pa vi ćete biti talac njihovog dogovora sa Stejt departmentom za pare koje su uzeli da vas isporuče Hagu.“ Međutim, on je odmah rekao: „Ne dolazi u obzir! Pobogu, čoveče, daj da idemo mirnim putem“ - ispričao je Vučinić za Kurir.
On tvrdi da nije planirao da vezuje Jovanovića i da ga maltretira, već da njegovim zadržavanjem unutar vile kupi vreme.
- Mogli smo da ga zadržimo i bez vezivanja i nasilja, imali smo vrata, ključ, i nema napolje. Video sam da je đavo odneo šalu. Plan mi je bio da oni ne krenu odmah sa upadom i hapšenjem, jer sam računao da će se Koštunica okuražiti, vojska takođe, da će ispred vile u jednom trenutku doći bar 80.000 ljudi, i to bi bilo sve drugačije. Jedan visokopozicionirani funkcioner DOS mi je dostavljao informacije i sve sam znao. Oni su Čedu poslali na pregovore jer je bio potpuno nebitan, žrtvovali su ga. Možda su i oni procenili da je moguće da dođe do talačke situacije - izjavio je Vučinić.
Miloševićev advokat Toma Fila, koji je još jedan od aktera pomenutih pregovora, kaže da pred njim niko nije pominjao otmicu.
- Znam samo da je Vučinić sa svojim ljudima čuvao kapije. Možda je to i predložio Miloševiću, ali ja za to ne znam. Ne vidim ni smisao toga da Jovanovića držite za taoca. Bilo je neminovno da se ovako završi ta drama. Zar je trebalo da se bijemo? Greška DOS je bila što je uopšte poslao Čedu na pregovore. Trebalo je da dođu Ðinđić i Koštunica. Ali tada niko nikome nije verovao - objašnjava Fila za pomenuti portal.
Miloševićev blizak saradnik Nikola Šainović kaže da je serija „Porodica“ ove dramatične događaje dosad prikazala autentično. Kako objašnjava, on se tada nalazio u rukovodstvu SPS na Novom Beogradom:
- Iz stranke sam koordinirao situacijom na terenu i naravno da sam se tih dana često čuo s Miloševićem. Serija prati događaje kakvi su bili, ali čekam poruku na kraju. To će odrediti moj sud. Trud glumaca je odličan, nije lako biti Milošević na ekranu. On je bio pun unutrašnjeg duha i nije bio tako mrk. Odnos Mire i Slobe je autentično prikazan, to je taj odnos velike povezanosti, međusobne zavisnosti i Mirinog očekivanja da će Sloba da reši problem. I kroz taj haos u tadašnjoj vlasti tačno se vidi da će oni ići do kraja. Isključenje struje je označilo put ka radikalnom završetku.
Branislav Ivković, nekadašnji visoki funkcioner SPS, komentarišući seriju „Porodica“, rekao je da je zaista bilo sve tako kako je prikazano, sem jedne stvari, dodajući da je u noći hapšenja Miloševića sprečen masakr u vili Mir. U kući te noći jeste bilo mnogo oružja, potvrdio je on, ali ga Milošević nije uzimao. Ivković je pojasnio da je postojala sumnja da dođe helikopter NATO pomoću kog će oteti nekadašnjeg predsednika SRJ, te bi to oružje služilo za odbranu.
- To je bila surova i teška istina za Miloševića, ali je on bio svestan situacije u kojoj se nalazio i činio je sve da spase ljude oko sebe i narod oko rezidencije - rekao je Ivković za TV Prva i dodao:
- Nas je neka jedinica razbila po nogama, bili smo krvavi. Sklonili su nas da bi mogli da uđu unutra. S druge strane vile, iz susedne ulice, javlja mi se moj čovek i kaže da njih tamo ima jako malo, da policija nadire i ne znaju šta da rade. U tom trenutku se uključuje Čedomir Jovanović i kaže: „Razumni smo ljudi, daj da ovo rešimo na miran način.“
Objasnio je i kako je izgledalo uvođenje Jovanovića u vilu Mir na pregovore sa Miloševićem:
- Ja sam išao ispred njega, da moji ne bi pucali na njega, Legija je išao iza njega da njegovi ne bi pucali na Jovanovića.
(Glas Javnosti)