Da li gledamo reprizu američkih izbora 2000. gdine? PROROKOVIĆ: Samo se zna da se još ništa ne zna

Dr Dušan Proroković, doktor političkih nauka i geopolitički analitičar za "Glas javnosti" kaže da situacija na izboria u Americi podseća na onu pre 20 godina.

- Davanje bilo kakve prognoze - kako će se završiti Američki izborni Rašomon, u ovoj situaciji "kad se zna da se ništa ne zna", bilo bi diletantsko i neozbiljno.

Glas: Otkud toliki oprez:

D.P: - Situacija je zaista vrlo nejasna i neizvesna, naročito posle iznošenja dokaza da su izbori pokradeni.

Glas: Kako?

D.P: Detalje ne zna niko! Sada su mediji, koji su zdušno podržavali Džo Bajdena zaćutali - opravdano. Situacija se, kao što slušamo, menja iz sata u sat, sve ostalo su samo puka nagađanja.

Glas: Amerika je to već vežbala?!

D.P: Da, sve podseća liči na farsu od pre 20 godina, ali i da će ova izborna kriza u Americi trajati dugo, zaključio je Proroković.

Da čovek ne poveruje: U Sjedinjenim američkim državama, koje celom svetu popuju i sole pamet demagogijom i floskulama o vladavini prava, ljudskim pravima i snagom oružja a ne argumenata nameću drugima svoje viđenje demokratije, menjaju predsednike države po svom ćefu, a ne po volji naroda, mešaju se u sve i svašta kao majonez...na svom terenu, kod kuće, zapravo su poprište "selevačkih jebačina" i šabačkog razumevanja i poštovanja" izborne volje građana!

Ovi sadašnji zbori, novembra 2020.u Americi, imali su svoju premijeru pre dve decenije - kada su u izbornoj trci učestvali Džorž Buš i Al Gor, kada je Gor. Gor je dobio više glasova građana SAD, a Buš je postao predsednik?!

Po, pravilima koja važe tamo preko Velike bare...

Tenzije i neizvesnost koje i danas i ko za  dokle će trajati - glavno su obeležje u borbu za 46. prvog čoveka Bele kuće između Donalda Trampa, čoveka koji je uzdrmao pre četiri godine Novi svetski poredak i uz koga su, očito "obični i normalni građani"judu i Džoa Bajdena, eksponenta "duboke države, klana Klintonovih, neodoljivo podsećaju na situaciju 2000. godine.

 Kada se  posle napete izborne noći 7. novembra 2000, tokom koje se na televiziji čulo da je ključnu Floridu osvojio Al Gor, a zatim Buš, rezultati su jednostavno bili preblizu.

 Samo stotinak glasova delilo je Ala Gora i Džordža Buša. TRI NEDELjE po završetku izbora država Florida je proglasila pobedu Buša i 25 glasova elektora pripalo je njemu.

 U narednih više od mesec dana koji su usledili Amerika je saznala da je dobila novog srećnog dobitnika Ala Gora koji je pobedio sa 543.895 glasova razlike, ali i novog predsednika Džordža Buša, koji je po američkom sistemu i izumu, po elektorskim glasovima, kojih je više imao Buš.

 Usledile su optužbe za prevaru, sve češćo su bili zahtevi za novo prebrojavanje glasova...

 Ali, američki mediji su povukli vesti o pobedi Gora.

 Bušovo vođstvo se povećavalo i mediji su počeli da mu pripisuju ulogu pobednika.

 Gor je tražio ručno brojanje gasova ,a i glasački listići postali su sporno pitanje.

 Posle tužbi i osporavanja , ponovnog brojanja glasova Vrhovni sud Floride naložio je ponovnno brojanje glasova u 67 okruga, na šta je Buš uložio žalbu i slučaj prebacio na Vrhovni sud SAD.

 Sve je rezultiralo jednom od najkontroverznijih odluka Vrhovnog suda u američkoj istoriji. Buš je prestigao Gora i sa 271 prema 266 elektorskih glasova odneo konačnu pobedu na izborima.

  Goru nije ostalo ništa drugo nego da prizna pobedu, što je i učinio. Buš je tako postao prvi američki predsednik od Bendžammina Harisa 1888. godine koji je izgubio u neposrednom glasanju , a ipak pobedio na izborim.

  (Glas javnosrti/O.M.)

SKINI APLIKACIJU