AFERA PRISLUŠKIVANJE: Srbija nema službe bezbednosti, to je velika tragedija, ako je VUČIĆ PRISLUŠKIVAN, TO JE OPASNA SITUACIJA!

Posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je prisluškivan , digla se velika prašina u javnosti ko je i kako mogao da prisluškuje prvog čoveka Srbije. Koliko je i da li je u ovom trenutku bezbednosna sigurnost države Srbije ugrožena?

Afere o prisluškivanju političara nisu novost. Te priče su naročito kružile devedesetih godina kada se govorilo da je „na merama" cela opozicija .

Čak i u vreme vlasti DOS-a kada su se razišli, u javnosti se pojavila priča ljudi iz najbližeg okružernja tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da ga prisluškuje Vojno obaveštajna služba koja je bila pod patronatom tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

Ko je prisluškivao predsednika?

Priča o prisluškivanju aktuelnog predsdnika Srbije nije nova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da poseduje deo svojih prisluškivanih razgovora, koje nikad neće dati u javnost, "zato što neće da ruši svoju državu".

Vučić novinarima u Laćarku kod Sremske Mitrovice nije želeo da kaže ko stoji iza prisluškivanja, ali da "nisu svi zaslužili značke koje imaju i nisu se držali striktno zakona", i da je na nadležnim organima, kojima je to prepustio, da utvrde kome je to bilo potrebno i zašto.

Imam milion stvari važnijih od tog šta šta sam ja razgovarao i članovi moje porodicer, rekao je Vučić i dodao da ne želi time da se bevi, ali da se nada da će nadležni državni organi svoj posao uraditi u skladu sa zakonom

U avgustu 2019. godine sam Vučić je rekao da je bio predmet praćenja i nadgledanja tajnih srpskih službi u poslednjih 25 godina i tada je na jednoj televiziji čitao sa dokumenata na kojima je stajala oznaka "državna tajna". Posle je tvrdio da je oznaku tajnosti skinuo u skladu sa zakonom. U novembru 2014. godine zastupnik direktora Vojno bezbednosne agencije (VBA), brigadni general Petar Cvetković, rekao je da je u beogradskom hotelu Kraun plaza, u prostoriji u kojoj je premijer Aleksandar Vučić trebalo da održi sastanak, pronađena neprijavljena kamera koja je snimala i zvuk. U julu 2019. godine tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je, prilikom isporučivanja helikoptera kompanije Erbas, izjavio da je Vučić u kontinuitetu bio prisluškivan od 1995, zatim ponovo od 2000. do 2003, i ponovo od 2007. do 2012. godine, kroz mete koje su određene licima sa kojima je komunicirao. Goran Vesić i Vladimir Đukanović su, kazao  je tada  Stefanović, označeni kao ekstremisti kako bi bili prisluškivani i primenjivane su mere nadzora njihove elektronske komunikacije, naročito da bi se pratila komunikacija sa Vučićem. Bivši predsednik Srbije i lider opozicione Socijaldemokratske stranke Boris Tadić reagovao je tada i  tražio od tužilaštva da utvrdi ko je nezakonito prisluškivan. Stručnjak za bezbednost Marija Đorić rekla je za naš portal da “nije nikavo čudo i da je vrlo moguće da je neko prisluškivao predsednika Srbije”.

-Ako su mogli da prisluškuju Anglelu Merkel i ako je to dokazano zašto onda ne bi mogli da prisluškuju predsednika Srbije. Sa bezbednosnog stanovišta to je vrlo opasna situacija i ako je taj podatak tačan, a nemamo razloga da ne verujemo predsedniku, to ukazuje da je došlo do velikih propusta u našem bezbednosnom sistemu- rekla je Đorić.

Ona je istakla da je ključnho pitanje ko je prisluškivao prdsednika.

-Ključno pitanje je ko je prisluškivao predsednika strane stranci ili neka naša služba. To što pre mora da se otkrije, ako je prisluškivanja stvarno bilo. Ako je ugrožena bezbednost predsednika šta je tek sa nama građanima – upozorila je Đorić

 General major u penziji i direktor Evroazijskog bezbedonosnog foruma Mitar Kovač za Glas kaže  da afera prisluškivanje nikako ne sme ostati samo medijska afera već da se cela stvar mora isterati do kraja i utvrditi šta se tačno dešavalo i ko je i sa kojom namerom prisluškivao predsednika države.

Nema druge nego da leti perje

-Ako se sve ovo zaista tako dešavalo, ako je predsednik prisluškivan, onda nema druge nego da leti perje što narod kaže i da odgovorni pronađu i kazne. Mora se sprovesti potpuno jedan transparentni proces jer sve drugo bi bilo u domenu politikanstva i medijskih spekulacija  a najveću štetu bu bi trpela država i njeni građani. Ko je i kako nabavio takve uređaje za prisluškivanje, ko stoji iza svega, kako su to službe dozvolile.. Mnogo je tu pitanja koji čekaju na odgovore ali ne sme se čekati predugo. U svakom slučaju država Srbija kao jedna ozbiljna država ovo mora isterati na čistac što pre. Ni Tužilaštvo ne može da reaguje ako nema sve informacije na raspolaganju i pitanje je sada da li takvim informacijama Tužilaštvo i raspolaže, kaže Kovač.

I profesor Fakulteta bezbednosti dr Zoran Dragišić mišljenja je da se pitanju prisluškivanja predsednika države mora prići na maksimalno ozbiljan i odgovoran način:

-Sama činjenica da je predsednik Vučić sa takvom jednom informacijom izašao u javnost dovoljno govori koliko je situacija ozbiljna. Ovo je ne samo jedno krivično delo već je i najotvorenije ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Moraju se ustanoviti motivi za ovakav jedan čin a ne treba trošiti reči koliko je sve pipavo i klizavo, da se tako izrazim. Naše službe neizostavno treba da utvrde ko stoji iza prsiluškivanja predsednika Vučića jer, podsetiću vas da je i pokojni premijer Đinđić prolazio kroz aferu prisluškivanja i medijsku hajku. Neshvatljivo mi je kad vidim da se u pojedinim medijima sve ovo predstavlja kao neka vrsta Vučićeve samopromocije i dizanja političkog rejtinga. Iskreno se nadam da ovo sve nije maslo nekoga iz države jer bi to bilo jezivo. Dakle, sve ovo treba shvatiti maksimalno ozbiljno, upozorava Dragišić.

Nekadašnji direktor vojno-bezbedonosno agencije, general u penziji Momir Stojanović ističe da je glavni problem u Službama bezbednosti i nedostatku međusobne koordinacije.

-Često me ovih dana povodom ovog prisluškivanja pitaju da li u Srbiji imamo paralelne službe bezbednosti a ja kažem da mi u stvari nemamo službe bezbednosti što je najveća tragedija. Opšte stanje u sektoru bezbednosti je loše, da ne kažem katastrofalno, nema jedinstvenog i koordinisanog rada. Svako ministarstvo je želelo da ima neku komponentu bezbednosti i sada je sve rascepkano i nema nekog ko bi to objedinio. Institucije u sektoru su politički instrumentalizovane. Ovo bi se moralo detaljno istražiti a ne da ispadne da je sve služilo za zamajavanje javnosti ili kao neki unutarstranački sukob. Konačan odgovor bi trebala da da Peta uprava, kaže Stojanović.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU