NEMAČKI POSLODAVCI VAPE ZA RADNICIMA SA ZAPADNOG BALKANA: Posla ima za medicinare i građevince!

Poslodavci u Nemačkoj podržavaju plan za produženje važenja za izdavanje viza nekvalifikovanoj radnoj snazi sa Balkana, ali kako naglašavaju nije im jasno zašto je ovaj broj radnika ograničen na 25.000 godišnje.

Herman Šulte Hiltrop je predsednik sektora za građevinarstvo Nemačkog  udruženja poslodavaca.

On upozorava da će u narednih par godina čak 150.000 radnika u građevinarstvu otići u penziju, a kako je sve teže naći osposobljenog i adekvatno obučenog radnika u ovoj sferi, Nemačka će kako kaže, biti u problemu.

On dalje navodi da je do sada na godišnjem nivou dolazilo u proseku 50.000 radnika i da ako sada Nemačka ostane bez tih ljudi postoji mogućnost da 2021.godine u pojedinim sferama građevine dođe do potpune obustave rada. Zbog toga im nije jasno zašto se broj radnika ograničava na 25.000 a nekim delovima CDU spominju čak 15.000 radnika.

Šulte takođe daje obrazloženje da strah od radnika sa Balkana po domaću radnu snagu nije opravdan. Radnici sa Balkana neće zauzeti mesto nemačkih radnika niti opteretiti socijalni sistem. Do sada se ova mera uvek pokazivala kao opravdana.

-Svima je jasno da će ovo ograničenje najviše pogoditi građevinstvo ako ostanemo bez tih radnika. Ali strah od desnog radikalizma je naterao koalicione partnere u Vladi na kompromis- Novinar ovog dnevnika u komentaru koji je posvetio ovoj temi piše da je neshvatljivo da se činjenice o pozitivnom uticaju radnika sa zapadnog Balkana guraju pod tepih, a da se umesto toga šire populističke neistine.

-Apsurdne su tvrdnje da ti ljudi ovde dolaze da bi koristili socijalne beneficije kada je Institut za tržište rada dokazao da gotovo nijedan od radnika koji je došao nije postao nezaposlen- piše ovaj novinar. U pokrajini Nordrajn Vestfalen, kako je istakao, pojedini poslodavci se već žale da pojedine projekte moraju potpuno obustavljati jer nisu sigurni da će uspeti da nađu radnike.

Do skoro je vladalo uverenje da će kriza sa koronom smanjiti potrebu za stranim radnicima, sada su potrebni možda I više nego pre.

Najalarmantnije stanje je u oblasti građevine, medicine I softvera.

U ‘Handelsblattu’ citiraju da je od 2009. do danas čak trećina nemačkog bruto domaćeg proizvoda ostvarena zahvaljujući uvezenoj radnoj snazi.

Holger Švaneke, generalni sekretar Udruženja nemačkih zanatlija, kaže da će potreba za zanatlijama ostati velika bez obzira na pandemiju korone. On kaže da je u februaru objavljena studija koja je pokazala da je upražnjeno 250.000 radnih mesta u Nemačkoj jer poslodavci ne mogu da nađu kvalifikovane radnike.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU