Mladin veo nije uvek bio bele boje: IMAO JE JEDNU JEZIVU NAMENU I KORISTIO SE NA DAN SAHRANE

Danas je potpuno sve jedno da li mlada na dan venčanja nosi veo ili neki drugi ukras u kosi. Nekada davno bilo je nezamislivo da je žena na venčanju se bez vela, a sada je on modni detalj kao dopuna haljini i ostatku stajlinga za taj specijalan dan, a nekada je imao mnogo konkretniju i mračniju ulogu.

Običaj nošenja vela je stariji od nošenja venčanice, a veo na početku, zapravo, uopšte nije bio bele boje.

Nekada se veo nosio preko lica mlade kako bi je sačuvao od zlih duhova i bio je žute ili crvene boje.

Antropolozi se slažu da poreklo nošenja vela treba tražiti u antičkim vremenima kada je bilo poželjno da se lice devojke ne otkriva tokom ceremonije venčanja.

Grkinje i Rimljanke nosile su crveni ili žuti veo koji je trebao da simbolizuje vatru kako bi uplašio zle duhove i demone. Rimljani su čak išli toliko daleko, da su u jednom momentu mlade bile u potpunosti porivene crvenim velom tokom cele ceremonije.

Naime, mlade su u jednom periodu tokom istorije naručivale veo po merama, u skladu sa svojom visinom i stasom, a nakon venčanja ovaj veo se pažljivo čuvao. On se "kada za to dođe vreme" koristio kao pogrebni pokrov.

Interesantno je da evropsko kulturološko nasleđe pominje veo kod sklapanja ugovorenih brakova.  A tvrdi se da se mladama stavljavo veo kako ih budući mladoženja ne bi video.ver

Veruje se da je to za slučaj da ako se mladoženji  ne svidi mlada, nakon venčanja nije u prilici da se predomisli.

I danas je u jevrejskoj populaciji običaj da mlada nosi veo kako bi svima bilo jasno da mladoženja ženi devojku zbog njenih vrlina i kvaliteta, a ne zbog njenog izgleda.

(Glas javnosti/Istorijski Zabavnik)

SKINI APLIKACIJU