LARI DŽONSON: Zašto SAD tako ludački mrze Putina

Američka strana se ponaša kao da su SAD potrebne Putinu i Rusiji. Rusija je otkrila da joj od SAD nije potrebno bukvalno ništa pod kapom nebeskom. Ali, zato je Rusija i te kako potrebna Sjedinjenim Državama

S punom ozbiljnošću postavljam ovo pitanje. Rođen sam u praskozorje Hladnog rata, tinejdžer postao tokom  šezdesetih. Nikad dosad nisam čuo za nivo mržnje iskazane prema bilo kom svetskom lideru, čak ni prema Pol Potu, koji bi bio uporediv s otrovom koji se danas bljuje po Vladimiru Putinu.

Razumeo bih takvu mržnju na Putina da je poubijao milione, svojih (poput Pola Pota) ili građana drugih zemalja. Ili da je zbog njegove zavere zbačena neka demokratska vlada za šta je koristio svoju staru bratiju iz KGB-a. Ne bih ovo pitanje postavljao da je Putin Ujgure zatočio u koncentracione logore pa ih iskorišćava kao robovsku radnu snagu.

Ako kao meru kod ocenjivanja da li je neki lider dobar ili zao uzmemo „loše ponašanje“, mislim da je npr. kineski predsednik Si Đinping gori od Putina i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Bez obzira na to, članovima G-20 nimalo nije smetalo zajedničko fotografisanje sa Sijem, ali su i na samu pomisao da ih uslikaju s Putinom tražili svakojake izgovore.

Nikada nisam video ništa slično – tako detinjasto, glupavo i opasno. Ukrajina gubi kopneni rat. Udari na elektroenergetski sistem, ograničena doprema naoružanja za Zapada, nedostatak mogućnosti proizvodnje opreme u Ukrajini, nedostatak bezbednih vojnih baza za obuku nove vojske, nedostatak regruta za popunu jedinica i nastupanje zime i mraza dovelo je ukrajinsku vojsku u velike neprilike. Na osnovu trenutnih izveštaja Ukrajincima je preostalo da se iz Bahmuta užurbano povuku, ili da ostanu gde su i rizikuju da budu ili ubijeni ili zarobljeni. A posledica toga će biti poraz Ukrajine. S kim će onda Ukrajina (ili SAD ili UK) pregovarati?

Putin je savršeno svestan uvreda i prezira kojima ga zasipaju iz SAD i Evrope. Njemu se uopšte ne žuri da počne bilo kave pregovore, ni sa Vašingtonom ni sa Evropom. Rusija je nedavno jednostrano otkazala razgovore sa SAD o nuklearnom naoružanju:

Preporučujem i poslednji video Andreja Martjanova koji se dotiče upravo te teme:

Takođe preporučujem najnoviji tekst Fila Điraldija — Vizija multipolarnog sveta Vladimira Putina.

Ni u najdubljem mraku Hladnog rata nijedan od američkih predsednika — od Trumana do Džordža Buša — nije koristio tako zapaljivu retoriku kakvu Bajden, njegov tim i ključni članovi Kongresa koriste za predsednika Putina. Američka strana se ponaša kao da su SAD potrebne Putinu i Rusiji. Kako će, pobogu, Rusija preživeti bez Mekdonaldsa ili američkih krofni? Rusija je otkrila da joj od SAD nije potrebno bukvalno ništa pod kapom nebeskom.

Ali, zato je Rusija i te kako potrebna Sjedinjenim Državama. Pozicija Rusije kao jednog od najvećih proizvođača veštačkih đubriva i uranijuma čini je neophodnom za SAD. A Rusija je na vrlo dobrom putu da pod svoju kontrolu stavi i sve bogate resurse Ukrajine. Ranije sam objavio donji spisak, ali neće biti na odmet da ga ponovim:

UKRAJINA JE:

Na 1. mestu u Evropi po količini uranijuma;
Na 2. mestu u Evropi i 10. mestu na svetu po količinama titanijuma;
Na 2. mestu na svetu po količini rude mangana (2,3 milijarde tona ili 12 odsto svetskih rezervi);
Ima druge najveće na svetu rezerve gvožda (30 milijardi tona);
Na 2. mestu u Evropi po rezervi žive;
Na 3. mestu u Evropi (13. mestu na svetu) po količini gasa iz škriljaca (22 hiljade milijardi kubnih metara)
Na 4. mestu na svetu po iznosu ukupne vrednosti svih svojih prirodnih resursa;
Na 7. mestu na svetu po rezervama uglja (33,9 milijardi tona)

Ukrajina je i važna poljoprivredna zemlja:
Prva u Evropi po površini raspoloživih oranica;
3. mesto na svetu po površini zemlje crnice (25 odsto ukupne svetske količine);
1. mesto na svetu po izvozu suncokreta u zrnu i suncokretovog ulja;
2. mestu na svetu po proizvodnji ječma, a 4. po njegovom izvozu;
3. najveći proizvođač, a 4. najveći izvoznik kukuruza na svetu;
4. najveći proizvođač krompira na svetu;
5. najveći proizvođač žitarica na svetu;
5. mesto na svetu po proizvodnji meda (75.000 tona);
8. mesto na svetu po izvozu pšenice;
9. mesto na svetu po proizvodnji kokošijih jaja;
16. mestu na svetu po izvozu sira.

Ukrajina je u stanju da podmiri sve prehrambene potrebe za 600 miliona ljudi.

Ukrajina je i važna industrijska zemlja:
Prva u Evropi po proizvodnji amonijaka;
Ima drugi i četvrti najveći sistem gasovoda na svetu;
3. u Evropi i 8. na svetu po instalisanom kapacitetu nuklearnih električnih centrala;
3. mesto u Evropi i 11. na svetu po ukupnoj dužini železničke mreže (21.700 km);
3. mesto na svetu (posle SAD i Francuske) po proizvodnji lokatora i opreme za navigaciju;
3. u svetu po izvozu gvožđa;
4. na svetu po izvozu turbina za nuklearne električne centrale;
4. na svetu proizvođač lansirnih rampi za rakete;
4. na svetu po izvozu keramike;
4. na svetu po izvozu titanijuma;
8. na svetu po izvozu ruda i koncentrata;
9. na svetu po izvozu proizvoda odbrambene industrije;
10. na svetu po proizvodnji čelika (32,4 miliona tona).

Kontrola svih ovih resursa uvećaće ukupni ekonomski značaj Rusije, učiniti je  neophodnijim da Zapad razgovara i sa vladom Vladimira Putina.

Zato se vraćam na pitanje s početka — otkuda toliko duboka mržnja prema Vladimiru Putinu? Mislim da za nju postoje najmanje dva razloga. Prvi je to što nije pristao da bude „zatvorska kurva“ (prison bitch) Zapadu. Insistirao je na ruskim nacionalnim interesima i uvek ih stavljao ispred i zapadnih interesa i zapadnih zahteva, idući nezavisnim putem. Npr. pristao je na zahtev Sirije da joj pomogne da uguši od Zapada potpomaganu pobunu islamista, ne tražeći dozvolu ni od Vašingtona ni od Brisela.

Drugo, iskreno je odan unapređivanju hrišćanskih vrednosti, uključujući odbacivanje LGBTQ plana o normalizovanju homoseksualnosti. Time je pogodio Zapad pravo u živac. To mu je bilo neoprostivi greh. Putina je  baš briga šta Zapad misli. I dalje nastoji da u Rusiji unapredi porodične vrednosti i podrži heteroseksualnu reprodukciju. Putin nije vouk.

U jednom trenutku u narednih šest meseci Ukrajina više neće imati ni resursa ni podrške za nastavak rata. Tada će razgovor sa Putinom postati od kritične važnosti. Hoće li Zapad  naći načina da obnovi normalne odnose s Rusijom? I još važnije — hoće li Rusija uopšte hteti da se u takve odnose upusti?

Lari Džonson (Larry C. Johnson) – nekadašnji pripadnik CIA i Antiterorističkog odeljenja Stejt departmana. Više od dvadeset godina učestvovao u obuci specijalnih jedinica američke vojske. Prema sopstvenim rečima, „potomak učesnika Američke revolucije. Bar dvadeset četvoro mojih predaka borilo se za oslobođenje američkih kolonija od britanske vlasti. Neki su i poginuli za slobodu. I, mada je već dva i po veka otkad su moji pradedovi uzeli oružje u ruke, principi za koje su se borili važe i danas. Ovom blogu vodilja je istina, i svi rodoljubi sličnog stava su dobrodošli.“