Arnauti su dugo pamtili njegovu gvozdenu ruku zbog koje je ušao i u njihove epske pesme kao pojam sile i straha.
Komunistički dželati u Crnoj Gori, prijatelji svih srpskih neprijatelja, odlučili su da ga ubiju u avgustu 1943, iako je on tada bio starac od 93 godine.
I takav im je smetao. Međutim, Batara ih je dočekao spreman u svojoj kući, u Lipovu kod Kolašina. Kada su komunisti došli pred njegovu kuću, on je zajedno sa bratom Vučetom otvorio vatru na njih i u toj neravnopravnoj borbi stari srpski ratnik ubio ih je osmoricu, a dvojicu ranio.
Kada im je nestalo municije, razneli su se ručnim bombama da komunistima ne bi živi pali u šake. Vučeta Lazarević, Savin brat, u trenutku pogibije imao je 97 godina.
Jedna beogradska penzionerka je Batarina praunuka po majčinoj liniji, i ona mi je ponešto pričala o njemu. Batara je bio sušto ovaploćenje iskonskog ratništva, čovek-div koji kao da je direktno iskočio iz Homerove Ilijade.
Svetislav Pušonjić