To je saopštila prva zamenica guvernera Centralne banke Rusije Olga Skorobogatova.
- Prototip platforme digitalne rublje je gotov. I odmah nakon praznika, u januaru, počinjemo sa pilot projektom prve faze sa 12 banaka - rekla je ona.
U okviru prve faze biće uključene kreditne organizacije i realizovane S2S-operacije („Content to consumer“).
Druga faza testiranja ima u vidu povezivanje Federalnog trezora i implementaciju funkcionalnosti „smart“ ugovora, kao i transakcije potrošača sa biznisom (S2V), biznisa sa biznisom (B2B), biznisa sa državom (B2G) i tako dalje.
Centralna banka Rusije zatim namerava da uključi i finansijske posrednike, finansijsku infrastrukturu (berze, brokere, osiguravajuće kompanije i druge), kao i da implementira „on-lajn“ režim i obezbedi razmenu digitalne rublje za stranu valutu.
Ranije je saopšteno, da će u skladu sa projektom osnovne digitalizacije finansijskog tržišta Rusije za period 2022-2024. godine razvoj platforme digitalne rublje biti postepen, sa postepenim širenjem kruga učesnika i vrsta operacija, saopštila je Centralna banka Rusije.
Ipak, nikakvih značajnijih pomeranja na finansijskom tržištu neće biti, smatra ekonomski stručnjak za valute Nikola Bakić.
- Nije se uzdrmalo finansijsko tržište, ovo je odavno već u planu i dobro poznato i to uvođenje digitalnih valuta je u nacrtima svih većih centralnih banaka na svetu. Kinezi su već uveli, Evropska centralna banka planira da uvede sledeće godine, pa će i ostali da ih slede. - smatra on i objašnjava:
- Te digitalne valute su sredstvo totalitarne kontrole. Države hoće da imaju apsolutni uvid i kontrolu nad svim tokovima i kako ljudi troše svaki dinar. Te digitalne valute će im to omogućiti. A druga stvar koju će urediti na kraju je da iseku komercijalne banke iz procesa kreiranja depozita (tj novca) i posredovanja. Jer su se komercijalne banke pokazale zadnjih 30-40 godina kao slaba karika u monetarnom sistemu koja kad pukne (kao recimo 2008.) izaziva sistemski kolaps koji onda države moraju da saniraju parama poreskih obveznika i centralne banke kreiranjem novih rezervi (ono sto ljudi zovu “štampanje para”) - smatra on.
Ipak, one unose i neku vrstu efikasnosti u sistem.
- I konačno te digitalne valute će im omoguciti da efikasnije sprovode monetarnu politiku i da lako mogu da programiraju varijabilne kamatne stope za različite segmente populacije kad hoće da stimulišu privrednu aktivnost za vreme krize. Preko digitalnih valuta će imati mnogo veću fleksibilnost u tom pogledu. I dalje se vode velike debate na tu temu. To je veliki korak u evoluciji novca koji dolazi s tehnološkim napretkom. Ali kao i uvek dolazi iz neke dobre, ali i neke dosta loše stvari - zaključuje Bakić.