U SRBIJI UMRLO DO SADA 70 LEKARA OD KORONE, njihove kolege poručuju da POSTAJE NEIZDRŽIVO

U Srbiji je od početka pandemije korona virusa do danas umrlo 70 lekara, dok tačan broj ostalog medicinskog osoblja, tehničara i sestara nije saopšten.

Lekari , posebno oni koji su rade u "crvenoj zoni" gde su pacijenti oboleli od korone svakodnevno su izloženi stalnom riziku od zaraze, a mnogi od njih izbor svoje profesije platili su i glavom.

Kako kažu "beli mantili", od kojih zavisi zdravlje čitavog naroda,  osnovni problemi su  premorenost i stalna dežurstva kao i nedostatak kadra.

- U našem Domu zdravlja na pedijatriji u jednom momentu od sedam lekara šest je bilo kovoid pozitivno. Mesec i po dana radila su samo dva lekara , jer su ostali na smenu bili u izolaciji. To je nemoguće da se ne razbolite od tolikog premora. Ta dva lekara nisu imala slobodan dan sve vreme. Radite non stop i u stalnom stresu, od zaštite imate samo hirusšku masku. Od nas šest , pet kolega je imalo zapaljenje pluća. U jednom momentu je postalo neizdrživo - priča doktorka iz jednog dečijeg dispanzera iz unutrašnjosti za "Glas javnosti".

Njena koleginica koja je specijalista urgentne medicine kaže da je u "crvenoj zoni" jezivo raditi.

-Lekare  koji su od početka u kovoid centrima, kolege s kojima smo sarađivali i koje znamo godinama, više ne možemo da prepoznamo. Oni mesecima ne viđaju svoju decu i porodice, dežuraju svaku treću noć, iscrpljeni su i umorni od svega. Mi znamo da je to naš posao, da smo ga birali, ali je jasno da o nama kao lekarima ne brine niko ko bi trebalo da brine. U početku su bolnice punili pacijentima koji nisu bili za hospitalizaciju, mi ne znamo zbog čega. Prosto je bilo naređenje i odluka da se prima svako kod koga se sumnja da ima koronu i da se ostavlja u bolnici. Pa ste tako u onom prvom talasu imali pune bolnice i mobilisane ljude bez potrebe - objašnjava ova doktorka.

Ona dodaje da su "lekari iscrpljivani bespotrebno u tom prvom talasu".

-A onda je došao ovaj talas u kome ste imali dnevno preko 3000 zaraženih i kada je zaista postojala realna potreba da veliki broj ljudi hospitalizujete, onih kojima je bila potrebna ozbiljna pomoć lekara. Mi nismo mogli jednostavno da postignemo, a već smo bili umorni  i iscrpljeni. Iz dana u dan sve nas je manje, sve je više zaraženih među nama. Znate i konja kada upregnete, da bi vukao morate da ga pustite da se odmori,a za lekare od marta nema odmora. Svi smo mi svesni da smo to birali kao životni poziv, ali  neko ovaj narod treba da leči i jednog dana kada prođe korona - poručuje sagovornica "Glasa javnosti".

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU