PRIMILI STE REVAKCINU A NEMATE ANTITELA: Evo zašto se TO DEŠAVA!

Šta se dešava ako ste primili vakcinu i revakcinu protiv Kovida a ipak vam se u organizmu nisu stvorila antitela?

Kako kaže dr Danica Ćujić sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), antitela se stvaraju kao odgovor našeg organizma na kontakt s mikroorganizmima na dva načina - posle preležane infekcije ili vakcinacijom.

-  Naš imunski sistem se različitim mehanizmima bori protiv patogena, a stvaranje antitela je jedan od tih mehanizama – kaže dr Ćujić.

- Kod osoba koje nemaju neko hronično oboljenje ili nisu na imunosupresivnoj terapiji, antitela se razvijaju posle primljene vakcine slično kao i posle preležane bolesti. Kod osoba koje prethodno nisu bile u kontaktu sa virusom, prisustvo antitela ukazuje da je vakcina bila delotvorna. Kod osoba koje su prethodno preležale kovid 19 nivo antitela nakon vakcinacije je u porastu, slično kao i kada bi ove osobe došle u ponovni kontakt s virusom.

Cilj vakcine protiv korona virusa je da pokrene naš imunski sistem i stvori odbranu protiv patogena, ali da ne dovede do razvoja bolesti. Antitela se takođe razvijaju i kod osoba koje su imale asimptomatski kovid 19.

Dr Ćujić podseća da se prema sadašnjim protokolima, sve vakcine protiv korona virusa dostupne u Srbiji primenjuju u dve doze. Ali, kako je broj dostupnih vakcina u ovom trenutku ograničen, u svetu se razmatra mogućnost da osobe koje su preležale kovid 19 prime samo jednu dozu, s obzirom na to da su prethodno već bili u kontaktu sa virusom.

- Sve vakcine koje su dostupne u Srbiji indukuju pokretanje imunskog odgovora prema SARS-CoV-2 virusu, što se najčešće potvrđuje detektovanjem antitela u krvi prema ovom virusu - objašnjava doktorka.

U zavisnosti od dizajna vakcine, imunski odgovor se stvara različitom brzinom. Na osnovu dosadašnjih iskustava primećeno je da se antitela najranije razvijaju nakon primene Fajzer/Bajontekove vakcine.

- Na pokretanje imunskog odgovora takođe utiču i individualni faktori, odnosno svaka osoba reaguje na sebi svojstven način. Isto se dešava i pri kontaktu s virusom. Neko oboli, a neko ne, neko ima blagu kliničku sliku, a neko zahteva bolničko lečenje. Stoga se ne može generalizovati kada se tačno javljaju antitela na određenu vakcinu i koje su to vrednosti koje bi trebalo da pružaju stopostotnu zaštitu protiv virusa - objašnjava dr Ćujić.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU