Kolike su šanse da se korona ponovo vrati?

Zamislimo jedan hipotetički dan u bliskoj budućnosti.

Dve nedelje za redom smo imali osetni pad broja zaraženih, redukovali smo kontakte još četiri nedelje nakon toga, umrlih nema, broj onih na respiratoru drastično je smanjen. Epidemijski ciklus je gotovo na izmaku. Svi govore u glas: "pobedili smo". Ali, da li smo? Šta ćemo sa slobodom koju smo ponovo stekli? I ono najvažnije: da li nas čeka "rep epidemije", taj drugi talas korona virusa? Upozoravamo, stručnjaci kažu da on može biti opasnije nego prvi. Šta ćemo onda?

Odgovor na ovo pitanje mogao bi biti jednostavan: rešenje je u vakcini. Onda ovaj tekst gotovo da nema smisla. Ipak, postoji jedna mala prepreka - vakcine nema, a i da je ima, kako su to naveli svi svetski naučnici, potrebno je minimum 18 meseci da vakcina od svog otkrića dobije status "spremne za upotrebu". No, doći će i vakcina na red.

Do tad, moraju postojati alternative, a njih je, čini se, iz dana u dan sve više. Ovo je pet glavnih smerova u kojima se kreće nauka, medicina, pa i naša nada da možemo da konačno pobedimo korona virus Kovid-19.

Imunitet "krda" predstavlja situaciju u kojoj je na zarazu imuno dovoljno ljudi u populaciji da ona prestane da se širi. Za kolektivni imunitet nije važno da li je imunitet nastao kao posledica vakcinacije ili zbog antitela ljudi koji su bolest preboleli. Ključno je da su ljudi imuni.

- Kada otprilike 70 odsto ljudi u populaciji stekne imunitet, izgledi za novu zarazu postaju sve manji jer je većina na virus već otporna. To nazivamo kolektivnim imunitetom - objasnio je Martin Hiberd, infektolog sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.

Dakle, u situaciji odsustva vakcine, da bi se stekao kolektivni imunitet, neophodno je da se što više ljudi zarazi. Ipak, to i nije vrlo izvesno da se dogodi, bar ne u skorije vreme. Izgradnja kolektivnog imuniteta je postepena, a Aleš Rozman, direktor klinike "Golnik" iz Slovenije, upozorava da će građanima njegove zemlje za to trebati "više godina".

Rozman objašnjava da će i nakon epidemije biti potrebno održavati socijalnu distancu i odreći se čestih druženja uz kafu, jer će mnogo vremena biti potrebno dok cela populacija stekne imunitet.

Kako to objašnjavaju naši stručnjaci?

- Kolektivni imunitet nam trenutno gradi radno aktivno stanovništvo. Obolelih u toj grupi ima najviše i to je dobro, jer znači da smo sačuvali najmlađe i najstarije. Stepen potreban za kolektivni imunitet je između 60 i 70 odsto. Toliko je potrebno imunih ljudi kako bi virus oslabio i postao bezazlen - kazala je Darija KIsić Tepavčević, epidemiolog i zamenica direktorke Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" koja je dalje objasnila da se brojem zaraženih gradi kolektivni imunitet, ali da su nam nakon prvog talasa epidemije ove dve grupe (najmlađi i najstariji) gotovo u potpunosti nezaštićene i njihov imunitet na korona virus je na nuli.

Zato su važne mere, odnosno da kada prođe prvi talas epidemije do "relaksacije" mera dolazi postepeno.

 - Kada bismo sada relaksirali sve mere, srušio bi nam se sav imunitet koji smo stvorili. Suština je da oslabimo virus, a da se to dešava treba da pratimo broj najteže obolelih pacijenata, onih na respiratoru i sa druge strane da je sve više onih koji imaju takvu formu bolesti da mogu biti smešteni samo u privremene bolnice - to bi ukazalo da je smanjena virulentnost - zaključila je Kisić Tepavčević.

Sa njom se složio i epidemiolog Predrag Kon koji je objasnio i značaj asimptomatskih pacijenata u građenju kolektivnog imuniteta.

- Situacija u kojoj imamo zaražene od korona virusa koji nemaju simptome značajna je za nas epidemiologe. Otkrivanje slučajeva koji nemaju nikakve simptome, može, uslovno rečeno, da ukaže da je došlo do slabljenja virusa, odnosno smanjenja virulentnosti - objašnjava za "Blic" doktor Kon.

On je istakao da će se to se pokazati kao korisno u nameri da kasnije kad epidemija prođe, testiramo određeni deo populacije na prisustvo antitela i tako otkrijemo koji deo je razvio imunost na korona virus.

- Činjenica je da smo najstariji deo stanovništva izdvojili, izolovali, ali će oni kada prođe epidemija ostati osetljivi. Tako da ako imamo dosta slučajeva koji nemaju simptome, a koji se neće javiti lekaru, kod njih se razvio imunitet i tako su opet pomogli najstarijima naglašava da je to sve u oblasti teorije, te da nije nešto što sa sigurnošću možemo tvrditi još uvek - zaključio je lekar za "Blic".

Takvi slučajevi donekle mogu pomoći epidemiolozima, istakao je on, i u onom delu kada i kako možemo da ukidamo mere.

Kako je objasnila infekotolog prof. dr Eleonora Gvozdenović svi se sada u Srbiji nadaju da će se brojem obolelih steći odreženi kolektivni imunitet, a da ćemo socijalnim dsitanciranjem u narednom periodu moći da stvorimo barijeru kako se taj stečeni imunitet ne bi probio.

- Tek ćemo za godinu dana znati šta je sada urađeno - istakla je ona.

Imunitet "na brzinu"

Slabije mere radi postizanja kolektivnog imuniteta "na brzaka" nisu doneli dobre rezulatate u pojedinim zemljama. Primer za to je Velika Britanija koja je virus korona nedeljama "ignorisala" i većinu svojih mera je bazirala na preporukama. A onda je vrlo brzo stigla i kazna, došlo je do eksplozije obolelih i umrlih.

Sličnu strategiju ima i Švedska, u kojoj još uvek nije došlo do eksplozije, ali jeste do povećanja broja umrlih.

Ove zemlje su pokazatelj da se imunitet ne može izgraditi na tako jednostavan način i takav scenario poguban je za zdravstveni sistem ne samo u vreme trajanja epidemije, već i za kasnije kada sve prođe. Shvatamo, imunitet se ne može ostvariti tako lako, ali ipak mora da postoje neke strategije koje će pomoći da se talas korona virusa i vakcina dočeka spremnije nego što je to do sada bio slučaj.

Testiranje na antitela
Reč je o jednoj od prvih stvari koje se pominje u različitim istraživanjima jesu . Znamo za postojanje antitela na različite agense, ali ona kao da nikada nisu bila važnija nego za vreme pandemije korona virusa.

Kako se navodi u studiji koje potpisuju naučnici Univerziteta Harvard, postoji mnogo razloga zbog kojih možete napraviti antitela, od kojih su najvažnija ona koja pomažu u borbi protov infekciji. To praktični znači da ispitivanje antitela nije neka nova metoda do sada nepoznata i rezervisana samo za korona virus, ali je u strategiji preveniranja i otkrivanja stepena kolektivnog imuniteta od velikog značaja.

Vašem telu, navodi se dalje, neophodno je najmanje 10 dana nakon što ste stekli infekciju da biste rarazvili antitela na novi korona virus, zato oni nisu dovoljno osetljivi da bi tačno dijagnostikovali aktivnu infekciju covida19, čak i kod ljudi sa simptomima.

Upravo je to pojasnila virusolog i profesorka na Medicinskom fakuletetu u Beogradu Maja Stanojević.

- Utvrđivanje postojanja infekcije vrši se serološkim testovima na antitela. ima infekcija gde možemo da postavimo dijagnozu na taj način i gde gde možemo da samo sa tim, ali to nije slučaj sa korona virusom. Klinički tok je brz,bolest je već je ispoljena i onda jednostvano šta znači otkrivanje pozitivnosti nakon toliko dana - istakla je ona, ali i pojasnila da u mnogome mogu pomoći za drugu situaciju, a to je za određivanja stepena prokuženosti.

Najvažniji doprinos testova na antitela je dakle u identifikovanju svakog ko se oporavio od korona virusa. Studioznom pripremom i planskim testiranjem uzorka stanovništva mogli bi se otkriti svi oni koji nisu od početka teretirani kao da imaju kovid jer nisu imali simptome ili su imali blage simtome, onima kojima je test bio lažno negativan i svi oni koji nisu mogli da se testiraju iz bilo kog razloga, navode na Harvardu.

Šta će nam to?

Ali, zašto je važno da se otkriju ti ljudi, pitanje je koje se nameće.

Razlog je jednostavan, serološkim ispitivanjem se utvrditi pravi stepen inficiranosti populacije, ali prave stope smrtnosti od korona virusa. Ima tu još jedna bitna stvar, ovakvim ispitivanjem se, kako navodi Harvard, određuje koliko je ljudi imuno na novi virus, ali i koliko taj imunitet traje. Vremenom se ovi testovi mogu raditi da bi se utvdilo ko je bezbedan da se vrati u zajednicu.

Naučnici takođe mogu da prouče antitela na korona virus kako bi spoznali na koje delove korona virusa imuni sistem reaguje kako bi dali sugestiju virusolozima na koji deo virusa treba da se cilja prilikom razvoja vakcine.

- Prave procene smrtnosti, onih ljudi sa blagim simtomima i one oligosimtomatske otkrićemo tek post festum. Za sada su nam najpouzdanija istraživanja koja su urađena u Kini. Stručnjaci su tamo analizirali 75.000 ljudi i mi odatle crpemo podatke - kaže profesorka Stanojević.

Izvor Blic

SKINI APLIKACIJU