Prvo spektakularno ubistvo gangstera u Beogradu na 'Dan zaljubljenih' 1985. godine: Zvali su ga - Dač Šulc (83.deo)

Ranko Rubežić je valjda bio jedini čovek u Beogradu koji se Giški, licem u lice, obratio ovim rečima: "Šta je debeli, hoćeš da te upucam?". Ubijen je 19. februara 1985, u 33. godini života.

Zasedu Ranku Rubežiću kod kapija Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popović Dadilja, Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov i Bojan Petrović...Jedino je Boris Petkov umro prirodnom smrću!

 Beogradsko podzemlje - početak...

Bilo kad, i sa bilo kojom namerom, kad se bude pisala hronika o beogradskom podzemlju, jedno ime, Ranko Rubežić, neće moći da se zaobiđe!

Ne zato što je Ranko Rubežić u beogradskom podzemlju utemeljio organizaciju, ili sistem kontrole određenih kriminalnih delatnosti, ili da je, pak, kod nas utemeljio nekakve manire etablirane mafije, posle svojih brojnih boravaka po Evropi.

Ne!

Ranko Rubežić od svega toga nije uradio ništa.

Međutim, ono što ga čini nezaobilaznim u bilo kojem štivu o našem podzemlju, je činjenica da Ranko Rubeđić svojom pojavom i pogibijom predstavlja raskrsnicu u beogradskom podzemlju.

Svojom surovošću i beskrupuloznošću Ranko Rubežić je nagovestio ovo vreme, i to još onda kad je u beogradskom podzemlju postojao izvesni "kodeks viteštva".

Poginuo je na spektakularan način u maniru "obračuna na Dan svetog Valentina", iliti po naški na "Dan zaljubljenih".

Bio je prvi kriminalac u beogradskom podzemlju koji je ubijen u zasedi, u vatrenom obračunu, a u našoj javnosti takođe se prvi put počelo naširoko da piše o podzemlju kao činjenici koja je tu, među nama.

Zvali su ga Dač Šulc.

Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu van organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu.

I sicilijanska mafija zazirala je od Ranka Rubežića!

Sa sobom je uvek nosio odšrafljenu ručnu bombu, magnum, a vrlo često i skraćenu pušku izraelske proizvodnje za ulične borbe "uzi".

Od oružja se nije razdvajao. Postoje i svedočenja da je na plaži u Budvi, usred leta, ulazio u vodu sa “magnumom” u futroli ispod miške.

Poginuo je 19. februara 1985, u 33. godini života.

Zasedu Ranku Rubežiću kod kapije Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popović Dadilja, Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov i Bojan Petrović. Jedino je Petkov umro od - infarkta, a ne od metka!

Likvidiran je, kako je saopštila istraga, sa više hitaca iz pištolja, a "radila je" i skraćena sačmarica, omiljeno oružje Sicilijanaca - "lupara".

U dramatičnom sudskom procesu ustanovljeno je da su Ranka  Rubežića likvidirali Dragan Popović i Milovan Vujisić, koji su osu|eni na po 15 godina zatvora, dok su Petkov i Petrović za saučesništvo dobili po pet godina zatvora.

U beogradskom podzemlju i danas živi mit o Ranku Rubežiću, čoveku koji se po svemu razlikovao od drugih.

Taj mit pothranjen je činjenicama da je Boris Petkov, saučesnik u Rubežićevom ubistvu, preživeo atentat ispred hotela “Slavija” 19. decembra 1991. godine pošto je došao u zemlju na sahranu Ðorđa Božovića Giške, a taj atentat je u podzemlju okvalifikovan kao osveta za Rubežićevo ubistvo?!

Pogibija drugog člana iz zasede kod kapije Beograda, Dragana Popovića Dadilje 1995. zvanično nerazjašnjena, u podzemlju je tumačena kao "duga ruka osvete Ranka Rubežića".

I Petrović se nije naživeo.

I on je likvidiran.

Ranko Rubežić je od detinjstva krenuo stranputicom. Zbog krađa, džeparenja i provala postao je "pitomac" Kazneno-popravnog doma za maloletna lica.

Posle tog "univerziteta", kao i većina kriminalaca iz Beograda, našao se u inostranstvu. Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora.

Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji.

U Jugoslaviju se vratio 1981. godine. Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko dilera i prostitutki.

Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je slučajne prolaznike, obične goste po restoranima.

U decembru 1984. godine, ispred diskoteke "Lav" u Beogradu teško je ranio Jovana Simendića.

U kafani "Čuburska lipa" na Crvenom krstu pretukao je čoveka iz čista mira, udarajući ga ručnom bombom po glavi, što je bila specijalnost Dačmena.

Na Rubežića je pokušavano nekoliko atentata. Sve je preživeo, pa se u podzemlju uveliko pričalo kako ga neće metak.

Me|utim, 1984. došao je u sukob sa Giškom. Pravi uzrok sukoba verovatno se nikad neće razjasniti. U podzemlju su prepričavane tri verzije uzroka netrpeljivosti između Giške i Dačmena.

U jednoj verziji uzrok je navodno Rankova devojka, u drugoj Giškina superiornost koju Rubežić nije mogao da podnese.

I treća, po kojoj je Rubežić u Beču ubio dvojicu naših momaka, koji su bili, navodno, Giškini prijatelji.

Uglavnom, u leto 1984. Giška se sa Bojanom Petrovićem našao ispred lokala "Nana".

Po glasniku pozvao je Rubežića da izađe napolje da se objasne.

Rubežić je izašao i odmah potegao pištolj "kolt 41" i rekao Giški:

"Šta je debeli, hoćeš da te upucam?"

Giška je oteo Rubežiću revolver, prislonio mu ga na grudi i opalio. Ostavio ga je tako ranjenog na železničkim šinama.

Iste noći Giška je pobegao u Nemačku, a Ranko Rubežić je operisan, preživeo, ali bez jednog plućnog krila.

Iz bolnice je izašao posle dve nedelje. Posle njegovog izlaska pola beogradskog podzemlja iz straha je zapalilo preko granice.

Svi su se plašili logike Dača Šulca, koji je posle ranjavanja kod "Nane" policiji rekao da ga je upucao Ljuba Zemunac, koji je tada bio u zatvoru.

Kad je ubijen 19. februara 1985. godine, beogradsko podzemlje je slavilo njegovu pogibiju. Rešili su se nepredvidivog igrača, čoveka koji je od svih mogućih osobina imao jedan kvalitet:

"Bio je hrabar, imao je muda za desetoricu", tvrde oni koji su ga dobro poznavali.

Iza njega nije ostalo - ništa.

Ko je bio američki Dač Šulc? 

Kad bi Vam sad, govoreći o svetskom kriminalu, bilo ko pomenuo ime Artura Simona Flegenhajmera, našli biste se u čudu!?

Ali, upravo taj Artur Simon Flegenhajmer je dugo bio strah i trepet američkog podzemlja, samo poznat pod imenom Dač Šulc!

Rođen je 6. avgusta 1902. iz braka nemačko - jevrejske bračne zajednice, majke Eme i oca Artura, u Bronksu.

Njegova majka trudila se svim silama, ali bezuspešno da ga prevede u jevrejsku veru, ali nije u potpunosti u tome uspela. U svom životu Artur se okretao rimokatoličkoj i protestantskoj veri, ali se u trenucima krize, ipak vraćao judizmu i jevrejskom poreklu...

* Kad je mafiji zasmetao i kad je odlučeno da se likvidira (postoji verzija da je likvidaciju Lučano naručio ubistvo, naredivši mafijaškoj organizaciji za "specijalne zadatke" - "Murder Inc." Da likvida Dačmena, to se i dogodilo, ali teže od očekivanja...

Krajem oktobra 1935., tačnije 23.10. Čarls Vorkmen i Emanuel Mendi Vajs upali su  u restoran " Palas čop haus" i počeli da pucaju, tamo gde su mislili da u svom društvu sedi i Dač Šulc. Trojica Šulcovih ortaka, Abadaba Bermen, Lulu Rozenkranc i Ejb Landau su teško ranjeni, dok je Dač, navodno, postoji više verzija, u tom času bio u toaletu!

Ali, Čarls Vorkmen, zvani "Čarli Buba" stigao je Šulca i pucao u njega...

U Gradskoj bolnici u Njujorku, lekari su se trudili da spasu život Šulcu, a tu su bili i policajci koji su želeli da saznaju - ko je pucao... Napori doktora nisu uspeli, Dač Šulc iliti Artur Simon Flegenhajmer preminuo je 26. oktobra 1935. U osam sati i 35 minuta.

Sahranjen je na groblju "Kapije raja" 28. oktobra.

Sahrani su prisustvovali samo njegovi najbliži: supruga Frensis, majka ema, otac Makinenri i dva policajca.

Mafije nije bilo!

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU