Glas Javnosti
Posta

ISPOVEST MAJKE UBIJENOG GORANA I NJEGOVE PORODICE: Znala sam da moj sin ima te pare u kolima, već su ga tri puta napadali

Hronika
Autor: Glas javnosti

Još se u Alkesincu i u celoj Srbiji prepričava o brutalnoj likvidaciji porodice Đokić, Gorana, Gordane i njihove ćerke Lidije. Sahranili su ih, a najteže je bilo Goranovoj makci Stojanki, koja je ranije izgubila jednog sina, koji je bolovao od raka, a sada je izgubila troje bližnjih.

Pošto je sahranila sina, snaju i unuku Stojanka Đokić, majka Gordana Đokića (57), vlasnika menjačnice koji je u noći između 26. i 27. septembra likvidiran i spaljen u ataru sela Moravac kod Aleksinca i to zajedno sa svojom suprugom Gordanom (56) i ćerkom Lidijom (25), otkrila je detalje iz života njihove porodice. 

- Moji sin, snaja i unuka nisu bili krivi ni za šta, nikome nisu bili dužni, nikoga nisu ubili, niko zbog njih nije završio na sudu. Goran je bio dobra duša, a da li je davao pare, ne znam, niti koliko, niti ko mu je dužan. Ubijeni su i spaljeni samo zbog para, a ko je to uradio, ne znam, jer oni se nisu nikoga plašili, normalno i slobodno su živeli- rekla je ona za Kurir.


 

- Mislila sam, uzeli su pare, a njih su vezali u nekoj kolibi, pa će da ih puste. Nisam ni mogla da sanjam da je ovo moglo da im se dogodi. Čekala sam ih na kapiji da dođu, ali nisu došli - priča starica:

- Znala sam da Goran ima te pare u kolima. Već su ga tri puta napadali. Jednom u stanu, drugi put kad je ulazio u stan. I treći put ga je napao neko u stanu i sa šipkom ga u glavu udarao. To je bilo usred dana. Taj napadač je i bombu nosio, i tada je naišao neki komšija i odbranio ga.

Stojanka kaže da je Goran deo para uvek nosio sa sobom, jer ga je bolela noga i nije mogao često da ide u banku.

 NE PROPUSTITE

- I tu kuću je prodao, pa je i te pare imao u kolima. Znam da ništa drugo nije razlog za ovu tragediju, samo pare - kaže ona i dodaje da se njen sin nikada nije plašio.

Nesrećna baka opisala je i poslednji dan svojih najmilijih.

- Goran, Gordana i Lidija su u nedelju bili kod mene, trebalo je neku papriku da spremamo. Gorana je bolela noga, ali je pristao da sa mnom popije pola čašice rakije. Ništa nije slutilo na zlo. Posedeli smo, večerali punjene paprike, pričali smo i smejali se. Smejao se moj sin Goran, šalili smo se tog dana - priča baka Stojanka i dodaje da ih je oko ponoći ispratila.

Poslednji susret 

Prisećajući se kobne večeri, kada su upravo iz njenog doma Goran, Gordana i Lidija otišli u smrt, Stojanka kaže:

“Ispratila sam ih te noći i moja Likica, sunce moje, kaže mi: ‘Da mi hraniš ove životinje, kućne ljubimce”.

Baka dodaje da je Lidija mnogo volela životinje.

“Kada su odlazili, onako u šali, preteći mi prstom rekla mi je: ‘Hajde spremi se, dođi nam, nisi odavno”, dodaje nesrećna starica.

Teško joj je da priča, kaže, usta joj se suše od muke.

“Moja Likica… Kako je mogao neko da digne ruku na dete. Na onako dobro dete, za nju me najviše srce boli. Mlado i zeleno, dobro dete. I stanove i kuće bih dala, sve bih dala, samo da su živi. Ej, kuku majko moja”, ne može da se suzdrži baka Stojanka.

- Kad su otišli, zatvorila sam kapiju za njima. Sutradan sam pozvala Gordanu, ne javlja se. Onda i Lidiju, ni ona se ne javlja. Zvali smo i menjačnicu, tamo nema nikoga. Goran se ne javlja na mobilni. Onda su rođaci išli do stana i lokala, ali nisu ih zatekli tamo, od njih ni traga, ni glasa. Iako smo se nadali da će se odnekud pojavili, to se nije desilo, pa smo pozvali policiju - priča Stojanka i dodaje da nije verovala da ih je u nedelju uveče poslednji put videla.

(Glas javnosti/Kurir)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR