„Tokom jeseni 2021. godine desili su se poremećaji na energetskom tržištu u svetu. Kriza u energetskom sektoru se samo nadovezala na već postojeću krizu izazvanu pandemijom kovida-19. Zbog povećane tražnje uzrokovane postpandemijskim razvojem ekonomije i problema u snabdevanju prirodnim gasom (nedovoljna ponuda i zalihe), cene prirodnog gasa su dostigle istorijske maksimume. Ovo je podstaklo tražnju za ugljem, pa su i njegove cene izuzetno porasle. Visoke cene gasa i uglja, a u Evropi i smanjena proizvodnja iz elektrana na vetar i visoke cene dozvola za emisiju CO2 izazvale su rast cena električne energije, takođe do istorijskih maksimuma“, ističe se u napomenama.
Trend povećanja cena prirodnog gasa, električne energije i nafte u drugoj polovini 2021. godine, kako se ocenjuje, eskalirao je tokom 2022. godine.
„Svetska energetska kriza neizbežno se prelila i na Srbiju, sa značajnim negativnim posledicama na poslovanje. Niži obim eksploatacije uglja u Ogranku RB Kolubara i havarija u proizvodnim postrojenjima Ogranka TE NikolaTesla, krajem 2021. godine, doveli su do smanjenje proizvodnje električne energije. Problemi sa primarnom proizvodnjom doveli su do uvoza električne energije po izuzetno visokim tržišnim cenama, velike potrošnje mazuta i aditiva kao podrška proizvodnji, kao i gasa zbog povećanog angažovanja Panonskih TE-TO. Veći uvoz električne energije, takođe je bio posledica nepovoljne hidrološke situacije i posledično smanjenog hidrološkog potencijala“, ističe se u finansijskim izveštajima.
U periodu od januara do decembra 2022. godine EPS je nabavljao električnu energiju po prosečnoj ceni od 247,76 evra po MWh, dok se, kako se ističe – poređenja radi – cena električne energije na mađarskoj berzi HUPEX pre izbijanja globalne energetske krize kretala oko 60 evra po MWh.
„Ovo znači da bi i nabavka električne energije iz uvoza koja je iznosila 90,3 milijardi dinara u 2022. godini po cenama pre izbijanja krize iznosila oko 22,5 milijardi dinara. Dok je preduzeće nabavljalo električnu energiju iz uvoza po prosečnoj ceni od 247,76 evra po MWh, istu energiju je prodavalo po prosečnoj ceni od oko 71,5 evra po MWh“, obrazlaže se u dokumentu.
U dokumentu se dodaje da je rizik rasta cena energenata u potpunosti prebačen na preduzeće, pošto je Vlada Srbije preporučila da EPS snabdeva tzv. kupce na komercijalnom snabdevanju (preduzeća i preduzetnike), kao i EMS i EDS po „cenama znatno nižim od tržišnih“, čime je, kako se ističe – „preduzeće pretrpelo značajnu finansijsku štetu koja se odrazila na rezultat poslovanja u 2022. godini“.
Dobit u prvom kvartalu 2023.
Podsetimo, Elektroprivreda Srbije je krajem aprila saopštila da je u prvom tromesečju 2023. godine poslovala sa dobiti od 34,5 milijardi dinara.
„Finansijski rezultat Elektroprivrede Srbije u prvom kvartalu 2023. višestruko je nadmašio planove pošto je neto dobit dostigla čak 34,5 milijardi dinara, odnosno oko 294 miliona evra. Da je za samo godinu dana preokrenut trend u poslovanju pokazuje podatak da je EPS u istom periodu prošle godine imao gubitak od gotovo 30 milijardi dinara“, saopštio je tada EPS.
Glas javnosti/N01S
