Тако је то код нас, економска струка се не бави превише финансијском оправданошћу цене уџбеника

Родитељи двоје школске деце који у Србији раде за минималац требало би за уџбенике да издвоје у најбољем случају петину, у најгорем и више од половине својих укупних примања.

Просечна нето зарада у Србији у јуну ове године била је, према подацима Републичког завода за статистику, 49.226 динара, па се поставља питање колико онима који примају просечну зараду остане за књиге када подмире основне потребе за живот и то само оне које је држава формирајући минималну потрошачку корпу од 36.000 динара убацила на списак. Можда довољно за један комплет уџбеника, који у зависности од разреда коштају између 5.000 и 15.000 динара. У Србији је, међутим, и 350.000 оних који ради за мање од 25.000 динара.

И док су родитељима књиге за школу скупе, економска струка се није превише бавила финансијском оправданошћу цене уџбеника. Међутим, и без тога, сматрају економисти, свакако постоје опције у којој би уџбеници могли да буду јефтинији.

Економиста Данијел Цветићанин каже за Данас да држава може да дели уџбенике и бесплатно, али да то, ипак, себи не може да дозволи. Иако се, како каже, није бавио политиком уџбеника, можда постоји начин да држава цену смањи неком рационализацијом.

– Конкуренција смањује цену, али, с друге стране, имате то да са повећањем конкуренције долази до раста трошкова штампања – истиче Цветићанин.

Све просветне власти у последњих петнаестак година залагале су се за јефтиније уџбенике и лакшу школску торбу, али мере које су предузимали углавном нису уродиле плодом. Тако је без епилога остао покушај државе да одреди максималну малопродајну цену уџбеника, али и да се ограничи обим школских књига. Број обавезних јединица у уџбеничком комплету за основну школу донекле је смањен, али се учитељи и неки наставници и даље не одричу радних свезака, за које је велико питање колико се користе у старијим разредима осмолетке.

– Ми смо се као удружење родитеља залагали да се избаце радне свеске из уџбеничког комплета и да наставници не траже оно што није потребно. Недопустиво је да по предмету има четири-пет књига, а да се користи једна или ниједна. Ако уџбеници прате план и програм и ако пролазе кроз идентичну процедуру одобравања, зашто родитељи не могу да изаберу књиге које су јефтиније или за које сматрамо да су нам доступне – пита Гордана Племић, председница Удружења „Родитељ“, напомињући да држава мора да обезбеди да се иста издања користе неколико година, како би ђаци могли да користе и половне уџбенике.

Она тврди да би постојећи комплети били бар за 30 одсто јефтинији када би се из процедуре набавке избацили посредници и кад би се смањио број ставки у комплетима. И министар просвете Младен Шарчевић је од доласка на то место најављивао да ће цене школских књига бити јефтиније када се оне буду набављале преко ђачких задруга. Међутим, то решење досад није дало озбиљне резултате јер је правилник о раду задруга донет након што је у школама почела продаја уџбеника у претплати, али и због тога што је формирање задруга које би се бавиле овим послом могућност, а не обавеза школа.

Издавачи уџбеника цене оправдавају великим трошковима и тврде да ово није индустрија која доноси велики приход.

Гордана Кнежевић Орлић, директорка издавачке куће Клет и чланица Удружења издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије, демантује тврдње да је тржиште уџбеника вредно 100 милиона евра.

– У Србији имате 15 до 17 издавача, а не преко 80 како се говори. Ако саберете укупне годишње приходе, добићете цифру од 27 до 30 милиона евра. Тих 100 милиона о којима се говори добили бисмо када би сви ученици куповали нове уџбенике. Међутим, 70 одсто ђака у Србији користи половне књиге или се сналази на другачији начин, укључујући и недозвољено копирање – истиче Кнежевић Орлић.

Она напомиње да у последње две године није било драстичних повећања цена уџбеника и да најновија издања за први и пети разред прате постојеће цене. Указује да су уџбеници у Србији дупло јефтинији него у Хрватској, а чак три пута него у Словенији, док је у БиХ ситуација слична као у нашој земљи.

– Ниједна од ових држава не производи папир, сви га купујемо на истом месту, а трошкови штампе су такође слични. Али није реч само о папиру и штампи. У изради уџбеника је ангажовано на хиљаде аутора рецензената, илустратора… уџбеник је плод интелектуалног рада велике групе људи и то има своју цену. Не може свако да пише уџбеник, а тај рад мора да се плати – одговара Кнежевић Орлић на питање зашто су уџбеници скупи.

На коментар да издавачи ипак „дебело“ приходују од овог посла, наша саговорница поручује:

– Тржиште је отворено, свако ко жели да се бави овим послом може да оснује издавачку кућу и да продаје уџбенике. То је тежак и нископрофитан посао. Профит је у другим индустријама, никако у издаваштву – истиче Кнежевић Орлић.

Коментаришући тврдње да издавачи уџбеника имају сигурно тржиште, она каже да га по тој логици имају и продавци хлеба, млека, цигарета, пива… Истиче да би свако вештачко смањење цена довело до несташице и пада квалитета и наводи пример Грчке, у којој уџбенике штампа држава, а нико их не користи.

– Један приватан час кошта 1.500 динара, а уџбеник који се користи целе школске године у просеку 600 динара. Паклица цигарета стаје колико и неке радне свеске. Сви који критикују треба да направе упоредну анализу и сагледају реално стање. Комплети за ниже разреде коштају између пет и шест хиљада динара, а за старије разреде су скупљи, јер уместо пет, имате петнаестак предмета, па је логично и да више коштају – сматра Кнежевић Орлић.

Она верује да ће овај проблем бити решен увођењем дигиталних уџбеника, али напомиње да и њихова израда доста кошта. Процењује да није реално да ће држава моћи да плати лиценце за све ученике, али указује да бар неће бити трошкова складиштења и трансфера.

Бесплатне књиге свим породицама са троје деце

Гордана Кнежевић Орлић указује да држава последње две године обезбеђује школске књиге за материјално угрожене и вишечлане породице и да то иде у добром правцу. Међутим, Гордана Племић истиче да право на бесплатне књиге имају само породице са троје и више деце, ако су сва у систему школства.

– Ако држава говори о подстицању наталитета, зашто не даје бесплатне књиге свим породицама са троје деце? Не мора да значи да су се сва деца из таквих породица запослила и раде. Када оваквих ограничења не би било, много већи број деце би могао да добије бесплатне књиге – наводи Племић.

Глас јавности / Данас / од 05.09.2018.

SKINI APLIKACIJU