ШТА ТО БИ: Пало интересовање за дугорочни закуп државних ораница

У трку за најам земље на 30 година ушло само 25 инвеститора док их је прошле године било 224

За дугорочни закуп државног пољопривредног земљишта ове године конкурисало је 25 инвеститора а међу њима је само једна страна компанија из Данске, сазнаје „Политика”.

Јавни позив завршен је пре неколико дана али већ сада је јасно да интересовање није ни приближно као 2017, када је у трку за рентирање државних ораница на 30 година ушло чак 224 инвеститора.

– Ово указује да су услови на прошлом позиву били ригорозни и да ће Србија прихватати само оне пројекте који могу да развијају домаћу прехрамбену индустрију. Не можете добити земљиште тек тако, морате да инвестирате – рекао је за наш лист Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. Додао је да ће комисија, која ће разматрати пристигле понуде, ускоро доставити скупштинском одбору извештај о реализованим пројектима закупа за прошлу годину и да само неколико компанија са прошлог јавног позива није потписало уговор.

Како је истакао, овогодишњи критеријуми су пооштрени тако да је од потенцијалних закупаца тражен виши ниво инвестиција. Инсистирало се на улагањима у прерађивачки сектор (воће и поврће) и сточарство. Минимум улагања у прерађивачке капацитете био је 500 евра по хектару, односно најмање 500.000 евра укупне инвестиције. Закупац је у обавези да тај износ уложи у прве три године, с тим што у првој години мора да реализује најмање трећину инвестиција. Изузетак су локалне самоуправе, које имају мање од 1.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини, где улагања могу бити мања од пола милиона евра.

И док држави није лако да нађе озбиљне закупце, спремне на тако велике инвестиције, борба пољопривредника за краткорочни закуп парцела у Војводини наставља се и ове године. Ратари поново апелују да практично не могу да дођу до земљишта и да су почетне цене на лицитацијама ове године превисоке. Истичу да су и даље у неповољнијем положају у односу на сточаре и инсистирају на измени закона о земљишту.

– Знамо да је то проблем и ићи ћемо на измену прописа како бисмо помирили њихове интересе. Идеја је да ограничимо сточаре да не могу преко свињарства и производње пилића да добију количину земљишта која им не припада – каже министар пољопривреде и истиче да јагма за ораницама још показује колико је пољопривреда важна а земља вредна. Јер, додаје, ако је неко спреман да плати 800 евра по хектару значи да очекује да ће му се то вратити.

Тренутно је у Србији у оптицају око 500.000 хектара државне земље за закуп у локалним самоуправама а наш саговорник најављује да ће у Војводини, ове године, бити понуђено око 6.000 хектара више него 2017.  И поред тога, у неким деловима Војводине нема довољно земљишта за закуп јер се отвара све више фарми и они „носе” сву земљу тако да ратарима не остане ништа. У Суботици, рецимо, уопште нема лицитације јер сва земља одлази узгајивачима стоке.

– То је с једне стране лоше, али је и добро због квалитета пољопривредног земљишта. Нигде се, међутим, не помиње да сточари из централне Србије уопште немају приступ државној земљи, јер је тамо и нема. Тако да су сточари из Војводине у привилегованијем положају – каже Бранислав Недимовић.

Глас јавности / ПОЛИТИКА / од 29.09.2018.

SKINI APLIKACIJU