НАЈПРЕ на прелазу у Македонију, а касније и са осталим суседима, Србија планира отварање интегрисаних граничних прелаза. По принципу "једног шалтера" путнички и теретни саобраћај би требало да из једне у другу државу пролази уз минималну администрацију и задржавање.
У Управи царина објашњавају да овај концепт подразумева интегрисани гранични прелаз на коме ће се све формалности обављати на истом месту, а све како би се поједноставила и убрзала гранична процедура. Искуство у спровођењу заједничких контрола у железничком саобраћају, које наша царина има са бугарским колегама, говори да такав начин рада доноси вишеструко убрзање промета. Теретни саобраћај је тако убрзан десет пута, а промет путника - пет пута.
- Примена тог концепта значајно убрзава промет, штеди време и новац и једном речју свима олакшава ситуацију - објашњава за "Новости" Милош Томић, директор Управе царина. - Оног тренутка када дођете на прелаз, стигли сте на две границе истовремено, јер ће на истом месту бити стационирани службеници свих наших пограничних служби, али и истих тих служби наших суседа.
акав концепт добија снажну политичку подршку наших највиших званичника, као и подршку релевантних институција, попут Светске банке, која је спремна да донира средства. Незахвално је прогнозирати тачне термине у којима ћемо успети да успоставимо интегрисани прелаз са неком од суседних држава, али је чињеница да смо са Македонијом најдаље стигли у разговорима о имплементацији.
Да би се из једне у другу државу прелазило преко "једног шалтера" потребно је обезбедити инфраструктуру која задовољава потребе свих пограничних служби на обе стране.
- Уколико се снажна подршка настави и уђемо у фазу конкретне реализације, од заједничког прелаза може да нас дели и свега неколико месеци интензивног рада и реорганизације - сматра Томић. - Чињеница је да се много новца губи због чекања на границама, али је добар знак да сада постоји свест о томе да то можемо и треба да мењамо.
ЧЕКАЊЕ ДУЖЕ ОД ПУТА
ПРОЦЕНЕ су да се на Балкану скоро 80 одсто времена троши на чекање на границама, а свега 20 одсто на сам транспорт. Постојање интегрисаног прелаза на коме се истовремено врше и излазна и улазна контрола смањило би чекање не само за путнике, већ и за теретњаке. Тиме се директно утиче на уштеде привреде обају земаља које постају конкурентније на глобалном тржишту.
Глас јавности / Новости / од 04.09.2018.