Oko 80 odsto transakcija iz ovih zemalja odnosi se na plaćanja za uvoz robe – 379 miliona evra, a najveći deo ovih plaćanja obavila su preduzeća registrovana za trgovinu na veliko osim trgovine motornim vozilima i motociklima (115,2 miliona evra), proizvodnju osnovnih metala (93,2 miliona evra) i eksploataciju ruda i metala (60,9 miliona evra).
Posmatrano po zemljama, najveća plaćanja ostvarena su sa Hongkongom (379,3 miliona evra), Singapurom (56,4 miliona evra), Libanom (10,6 miliona evra), Sejšelima (7,3 miliona evra) i Britanskim Devičanskim Ostrvima (5,7 miliona evra). U periodu januar–jun 2021. priliv iz ofšor zemalja iznosio je 652,5 miliona evra, što je za 76,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine i povećanje priliva se u najvećoj meri odnosi na korišćenje kredita od povezanih lica iz inostranstva (259,2 miliona evra), piše Politika.
Tu se ističe rast platnog prometa sa Hongkongom, koji raste poslednjih šest godina imajući u vidu da je taj rast u velikoj meri rezultat i direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva. To govore i podaci po zemljama za prvih šest meseci 2021. godine – najveći deo priliva realizovan je sa Hongkongom (510,1 milion evra) i Singapurom (74,7 miliona evra).
U prošloj godini rezidenti su izvršili plaćanja prema zemljama koje je Evrostat klasifikovao kao ofšor zone u protivvrednosti od 1,061 milijarde evra, što je za 22,6 odsto manje u odnosu na 2019. godinu, dok je naplata iz ovih zemalja iznosila 818,5 miliona evra, što je za 19,7 odsto više u odnosu na 2019. godinu.
I u 2020. godini najznačajnije transakcije u 2020. godini se odnose na plaćanja ostvarena sa Hongkongom (806,1 milion evra), za kojim slede Singapur (169,8 miliona evra), Britanska Devičanska Ostrva (24,2 miliona evra), Liban (24,1 milion evra) i Linheštajn (11,3 miliona evra). Oko 85 odsto transakcija odnosi se na plaćanje uvoza robe (901,3 miliona evra), a najveći deo ovih plaćanja obavila su preduzeća registrovana za proizvodnju osnovnih metala (26,4 odsto), rudarstvo (13,6 odsto), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (9,3 odsto), trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (8,9 odsto) i proizvodnju računara i periferne opreme (8,5 odsto).
Što se tiče priliva, najveći deo se odnosi na naplatu izvoza robe (oko 43,7 odsto) i korišćenje kredita od povezanih lica iz inostranstva (oko 27,1 odsto), a posmatrano po zemljama u 2020. godine najveći deo priliva realizovan je sa Hongkongom (555,5 miliona evra) i Singapurom (146,7 miliona evra).
(Glas javnosti)