NA DOMAĆIM RAFOVIMA POSKUPELO SVE, a tek nas čeka novi talas rasta cena, ove namirnice prve na udaru
Autor: Glas javnosti
Ne prođe dan a dan nas u prodavnicma ne dočeka novo poskupljenje, od ulja, mesa, voća, povrća...Sve su priike da će ovakav trend biti nastavljen, a namirnice čije će se cene tek vinuti u nebo su na spisku svakodnevne potrošnje.
Nisu prošla ni tri meseca od velikog avgustovskog skoka cena, koji je inflaciju dogurao na gornju granicu planiranog koridora srpske centralne banke (1,5 - 4,5 odsto), a cene u oktobru nastavljaju da divljaju. One će tek ući u zvanični statistiku, koja je upravo izračunala inflaciju u septembru od 5,7 odsto.
I, što je još gore, ni cena mesa, zejtina, voća i povrća, benzina i dizela, struje i gasa, građevinskog materijala ili bele tehnike neće se zaustaviti. Ono što prvo mogu da očekuju potrošači su veće cene kafe, a za loše vesti da se spreme i vozači. Izgledno je povećanje cene goriva zbog skuplje nafte na berzama ali i automobilskih guma, zbog ekstremnog rasta cena energije koje ozbiljno pogađaju i gumarsku industriju.
Kafa prva na tapeti
Kafa će u oktobru poskupeti najverovatnije za oko desetak odsto, tako da ćemo standardno kućno pakovanja od 200 grama plaćati 230 do 270 dinara, umesto sadašnjih 220 do 240.
Veća cena na rafovima samo znači da je i u Srbiju stigao talas ovogodišnjeg poskupljenja sirove kafe od 70 odsto, započet u Brazilu, zemlji iz koje dolazi svaki treći džak ovog proizvoda. Tamošnja žetva desetkovana je mrazom u julu i zbog toga je ceo svet kofeinskih "zavisnika“ sada u problemu.
NE PROPUSTITE
Sledeće poskupljenje na listi "samo što nije“, ne osećamo tako direktno. Ne zbog toga što je malo, već što nije skokovito, nego "puzajuće“. A s tim sporim, ali upornim rastom cene, benzin i dizel su nam poskupeli od avgusta za nekoliko dinara. To možda deluje zanemarljivo na prvi pogled ako se meri prema ceni BMB 95 od 162 i dizela 165 dinara, ali treba imati u vidu dve stvari.
U januaru je, recimo, benzin koštao 137 dinara (18 odsto manje), kada je cena brenta na svetskim berzama bila 55 dolara. Danas je brent gotovo 84 dolara za barel (159 litara), što je 53 odsto više. S takvom matematikom znamo šta neminovno sledi.
Muke vozača tu ne završavaju, jer kao što znamo sledi nam obavezna zamena guma pre 1. novembra. Nekima će trebati nove zimske gume. A upravo automobilski pneumatici mogli bi sada da značajno poskupe, i to ne zbog glavnog "krivca za sve“ - cene nafte. Gumarsku industriju, naime, brinu druge brige. To su ogroman skok cena struje i gasa, koji značajno učestvuju u troškovima proizvodnje, kao i cene transporta.
Na stranu berzanske cene gasa, koje su danas preko neverovatnih 160 evra za megavatčas, ili struje koja je 320 evra za megavatčas, slobodne tržišne cene u Evropi za industriju su porasle 80 odsto. U Srbiji je taj rast za industriju (građani imaju fiksiranu i beneficiranu cenu) trenutno oko 60 odsto, odnosno na 80 evra za megavatčas. Već i ta cena mnoge dovodi do prosjačkog štapa.
Hrana nema gornju cenu?
U gotovo svakodnevnom baražu vesti o poskupljenjima prosečan potrošač više ne može ni da isprati šta je i koliko poskupelo.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je u septembru da je hrana za godinu dana poskupela oko 32 odsto - zbog kovida, veće tražnje, skupljeg transporta, skuplje proizvodnje (đubrivo, semenje, agrohemija…).
Svetsku statistiku potvrđuju i cene sa domaćih rafova, gde je poskupelo gotovo sve. I to u tako kratkom periodu da je prošlu godinu i tadašnje cene pomalo besmisleno i pominjati.
Dovoljno je reći da smo u julu juneći but plaćali oko 770 dinara, danas je to već 900 do 1.000 dinara za kilogram. To znači da je za oko 23 odsto skuplje.
Veća je i cena svinjetine, pa je tako kilogram buta sa julskih 490 dinara otišao na 590 do 670 dinara (29 odsto). Skokom "u nebo“ ne zaostaje ni piletina, čak prednjači sa rastom od 40 odsto - sa 285 dinara na 360 do 440, koliko je sada.
Ni "bez mesa" se ne prolazi jeftino
U ovo doba dobro ne prolaze ni oni koji kažu da se "ne mora jesti meso“ jer je i povrće iz dana u dan sve skuplje. Kilogram boranije prodaje se za 300 dinara, što i proizvođači priznaju da "nikad nije bilo“.
NE PROPUSTITE
Ista tvrdnja može se reći i za kupus, koji se ovih dana na zelenim pijacama Beograda ceni po "neviđenih“ 100 dinara za kilogram. U julu je bio 35, što znači da nam je sada vredniji za čak 185 odsto.
Tek je nešto manje poskupljenje kod krompira (122 odsto na 100 dinara za kilogram), dok je paprika poskupela "samo“ 17 odsto (na 200 dinara).
"Normalne“ cene hrane ne treba očekivati do kraja godine, ali ni u 2022. rekli su za 24sedam agroekonomski stručnjaci.
- I sledeća godina će biti kao što je sada ova, godina visokih cena hrane i kod nas i u svetu. Stručnjaci gledaju FAO indeks hrane, koji je oborio rekordni nivo cena iz 2011. godine, a naši građani su svesni cena iz supermarketa i sa pijace. A ni jedni ni drugi nemaju razloga da se nadaju da će biti bolje sledeće godine. Signali iz sveta što se tiče cena hrane i bilansa država sada su mnogo manje optimistični nego s početka godine – rekao je nedavno za 24sedam agroekonomista Žarko Galetin.
SKINI APLIKACIJU
