Istraživanje je pokazalo i da više od 40 odsto gradova i opština ima plan za rušenje nelegalno izgrađenih objekata i sredstva za tu namenu, ali većina ne ide dalje od toga. Najčešća prepreka za izlazak mašina na teren jeste činjenica da nijedna firma nije zainteresovana da sprovede u delo ovu nepopularnu meru, piše u biltenu.
Navodi se takođe da iako do elektronske građevinske dozvole može da se dođe za nekoliko meseci, nelegalna gradnja i dalje cveta. Tako trećina ispitanih gradova i opština procenjuje da svaki peti novoizgrađeni objekat na njihovoj teritoriji nema odgovarajuću dozvolu.
Prema analizi NALED-a 88 odsto anketiranih lokalnih samouprava ima problem s divljom gradnjom od ranije, a polovina zna i za nove slučajeve.
- Ubrzavanje postupaka legalizacije koje NALED zagovara kroz digitalizaciju, pojednostavljivanje procedura, smanjenje rokova za postupanje službi, ubrzalo bi i postupke ozakonjenja, a rušenje bi se sprovodilo tamo gde je neophodno - kaže Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima više od dva miliona nelegalnih objekata. Za veći deo njih, rešenje je legalizacija, ali za objekte koji su bespravno nikli u parku, zaštićenoj zoni, na klizištu ili drugoj lokaciji gde nije dozvoljena gradnja, rušenje je jedina opcija, navode iz NALED-a.
-------
(Glas javnosti)