Srpsko tržište za vreme epidemije: Šta smo uvozili a šta izvozili?

Korona virus je u velikoj meri poremetio svetsku ekonomiju, pa su mnoge evropske zemlje uvele različite mere koje bi sprečile širenje bolesti, ali i zaštitile domaću privredu. Tako je, na primer, bugarski premijer Krasimir Karakačanov predložio da se zabrani uvoz prehrambenih proizvoda, sve dok se ne potroši hrana koje ima u državi.

Koliko je Srbija već tokom marta, pre i nakon uvođenja vanrednog stanja uvozila prehrambenih proizvoda i kojih?

Srbija je u toku marta, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvezla prehrambenih proizvoda u ukupnoj vrednosti od nešto više od 106 miliona evra. Najviše iz Nemačke, Poljske i Mađarske. U našu zemlju najviše je ušlo, pored ostalih proizvoda za ishranu i smrznutog svinjskog mesa, kao i pekarskih proizvoda. Osim pomenutih zemalja, uvozili smo i iz Italije, pojedinih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz Rusije, Holandije, Francuske.

S druge strane, Srbija je u martu 2020. godine izvezla prehrambene proizvode u novčanoj vrednosti od skoro 158 miliona evra i to najviše smrznute maline. Najviše je prehrambenih proizvoda otišlo u Bosnu i Hercegovinu, zatim u Nemačku, a na trećem mestu je Crna Gora.

Tokom prethodnog perioda, kako navodi Zoran Keserović, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, povećana je potražnja za bananama, pomorandžama i limunom, ukazujući da su cene uvezenog voća znatno povećane.

Dok Francuska želi da otvori pijace, Nemačka traži pomoć za mlekare, a pokrenula i kampanju "Kupujte nesavršene, ali domaće proizvode!"

Prednost bi na domaćem tržištu trebalo dati lokalnim proizvodima ocenjujući da su se domaći voćari dobro snašli od pojave korone u Srbiji.

Keserović smatra da se Srbija jako dobro snašla, i da proizvodnja voća ide veoma dobro, da nas epidemija nije poremetila i je situacija stabilna, osim kako kaže, kada se u pitanju kajsije, naročito u Vojvodini.

Neminovno je da je ova pandemija korona virusa donela mnogo nestrabilnosti svetskom tržištu, i da će se tek odraziti na zemlje sveta. Tržište voća i povrća ugroženo je u celom svetu, nekima čak preti nestašica hrane

Da će korona virus doneti haos na svetskom tržištu hrane smatra agrarni analitičar Žarko Galetin. Kako kaže, Svetska trgovinska organizacija, kao vrlo bitna institucija globalnog značaja, ovom krizom u potpunosti je ’demontirana’.

-Mnoge zemlje izvoznice, ali i veliki uvoznici, donele su sopstvene parcijalne mere kojima štite svoje tržište. To znači da svetsko tržište ne funkcioniše kao pre ovoga i principi Svetske trgovinske organizacije se ne poštuju što je veoma opasno i može vrlo lako da nas dovede do toga da zemlje veliki izvoznici mogu na neki način da ucenjuju čitav deo zemaljske kugle koji je u deficitu sa osnovnim životnim namirnicama- ocenjuje Galetin.

Ipak, dodaje, Srbija nije u opasnosti da se nađe u takvoj situaciji pozivajući se na to da naša zemlja ima samodovoljnost u proizvodnji.

Galetin smatra da je svetsko tržište u velikom problemu i da oporavak veoma dug i upitan, ali da Srbija odoleva i da će eventualni uvoz biti potreban kakda je u pitanju ono što nemamo, tj. južno voće, palmino ulje itd.

Podsetimo, Srbija je za vreme vandrednog stanja, tačnije od 15. marta do 15. aprila, izvezla robe u vrednosti od 880 miliona evra i to najviše žitarica i voća.

Vukosav Saković, direktor Žita Srbije navodi da naša zemlja nema potrebe za velikim uvozom pšenice, kukuruza i brašna. Od uvođenja vanrednog stanja, u našu zemlju nije ušao kukuruz, podsećajući da je Srbija među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu sa godišnjim izvozom do tri miliona tona. Jedino se uvozi pšenica specijalnog kvaliteta za određene potrebe mlinara i konditorske industrije.

Ističe da je, pre svega u pojedinim zemljama u okruženju, pojavom korona virusa, povećana potreba za pšenicom, a samim tim i naš izvoz.

Kako bi se stabilizovala situacija na domaćem tržištu Srbija do nedavno nije izvozila brašno, da bi se tržište smirilo, kako navode, najviše iz psiholoških razloga.

Kako je naše tržište snabdeveno krenuo je i izvoz brašna na KiM, a kvasac u Republiku Srpsku

Podsećamo, kamioni natovareni brašnom, početkom meseca, otišli su na Kosovo i Metohiju, nakon razrešenja situacije sa taksama i transportom, ali i nakon same stabilizacije zaliha brašna i kvasca za naše tržište. Kako su javili iz Ministarstva trgovine, nakon ukudanja zabrane izvoza šećera i brašna, sledilo je ukidanja na ulje i kvasac.

Izvor: agroklub.rs

SKINI APLIKACIJU