KAD NI BRAT IZ NEMAČKE NEMA PARE: Sve manje novca iz dijaspore, presušuje glavni izvor prihoda mnogih porodica

Najstabilniji izvor prihoda za mnoge građane Srbije, doznake iz inostranstva, znatno su manje u odnosu na prethodne godine. Pretpostavlja se da se, zbog korna krize, oko 400.000 građana Srbije vratilo se u otadžbinu prvenstveno iz Nemačke i Austrije, ali i Švajcarske, Francuske, Amerike ...

Ekonomisti procenjuju da su zaposleni u inostranstvu slali svojim rođacima i do tri milijarde evra godišnje, pa su doznake činile osam odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka smanjen za 23,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Tako su lični transferi iz inostranstva od januara do maja 2020. iznosili 1,05 milijardi evra, što je 328,7 miliona evra manje nego 2019.

Prošlogodišnji priliv po osnovu doznaka, od januara do maja 2019, iznosio je 1,37 milijardi evra.

Smanjenje priliva u NBS objašnjavaju kao posledicu dešavanja u vezi s pandemijom korona virusa i njenog uticaja na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi.

U NBS su objasnili, da su prilivi po osnovu doznaka u 2020. bili niži na globalnom nivou, pa samim tim i u Srbiji.

Gužve ispred menjačnica, jel to mi zarađujemo u eurima? A to doznake iz inostranstva, jasno.

— Taca M (@TacaM10) June 28, 2019

Inače, lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima građanima Srbije.
Kada je reč o prosečnim iznosu koji je ušao u našu zemlju, na primer prošle godine on se razlikuje u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja.

-Preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kretao oko 262 evra, dok je preko računa banaka znatno veći i bio je oko 2.000 evra - podaci su NBS.

Tokom cele prošle godine, doznake iz inostranstva u Srbiji su dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra, u 2018. godini priliv je iznosio 3,53 milijardi evra, a u 2017. godini 2,95 milijardi evra.

Doznake iz inostranstva (za srednje i slabo razvijene zemlje) stižu i prestižu direktne strane investicije.

Za sve zemlje sa manje sujetnim žiteljima nego što ih imaju ove naše balkanske to je izuzetna razvojna prilika. Za nas nisam baš siguran.#Balkans #BrainDrain #Diaspora pic.twitter.com/95Fzy9VnsI

— Srdjan Verbić (@sverbic) January 5, 2020

Već tradicionalno, najviše novca stiže od "gastarbajtera" iz Nemačke, pa je tako i u 2019. godini stiglo nešto više od milijardu evra, što je trećina ukupnih doznaka. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih naši državljani šalju doznake u Srbiju svrstala se Švajcarska sa oko 500 miliona evra, a treća je Austrija, odakle je prošle godine stiglo oko 290 miliona evra, ali odakle se tokom prethodnih nekoliko meseci, od početka pandemije, i vratilo najviše naših ljudi.

Prema navodima Svetske banke, doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju.

- Aktuelna ekonomska recesija uzrokovana virusom COVID-19 ozbiljno će uticati na mogućnost slanja novca kući, zbog čega je od još vitalnijeg značaja da skratimo vreme oporavka naprednih ekonomija - istakao je predsednik Grupe Svetska banka Dejvid Malpas.

Doznake iz inostranstva smanjene su i u susednoj Bosni i Hercegovini, gde su u prvom kvartalu 2020. godine iznosile 636,7 miliona maraka (325,5 miliona evra). To je za 3,4 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Centralne banke BiH.

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, bruto domaći proizvod ove zemlje iznosio je prošle godine 33,4 milijarde maraka (oko 17,08 milijardi evra), pri čemu je priliv doznaka dostigao rekordnih 4,29 milijardi maraka (2,2 milijarde evra).

To znači da su transferi iz inostranstva učestvovali sa 12,5 procenata u bruto domaćem proizvodu BiH.

(Glas javnosti/Tanjug/Blic/RTS)

SKINI APLIKACIJU