JEDAN SEKTOR U OZBILJNOM PROBLEMU: Plata dostiže cifru i do 1.000 evra, ali radne snage NEMA
Autor: Glas javnosti
U poljoprivrednom sektoru već duže vreme vlada prava "nestašica" radne snage kada su u pitanju sezonski radnici jer niko nije zainteresovan, čak i pored odliče plate.
Poljoprivrednici poslednjih sezona sve teže dolaze do radne snage, a situacija je kažu već toliko alarmantna da neki poslovi ne budu ni obavljeni kako treba jer radnika nema. Dobar deo voćnih kultura orezuju se u ovo vreme, a voćari kažu da fali dobrih orezivača.
- Dnevnice za orezivače su uvek bile dobre, a poslednjih godina iznose oko 5.000 dinara. Znam da je u inostranstvu to dnevnica za jedan ili dva sata, ali i mi živimo ovde i prodajemo jabuke po našim cenama. Teško se nalazi radnik za bilo koji sezonski posao na njivi ili voćnjaku - kaže Nikola Kurija voćar iz Krčedina.
Minimalna dnevnica za najmanje plaćenje poslove u polju je sada kaže 2.000 dinara, uz prevoz i obezbeđene obroke.
Na mukama i stočari
Na mukama su i stočari, prema nekim grubim procenama, samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, dakle oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Ozbiljnije gazde spremne su i da odreše kesu, neki nude i po 600 evra mesečno, ali i pored solidne plate, tog profila radnika jednostavno nema.
NE PROPUSTITE
Orezivanje
On je i sam majstor za orezivanje pa, sem svog, uređuje i druge voćnjake koje stigne. Kaže da satnica sada više ne silazi ispod 500 dinara, što za deset sati rada donese 5.000 dinara dnevno. Kaže da je jagma i za druge sezonske poslove poljoprivredne poslove. Nema ko da kopa, čupa i bere. Računica tako kaže da jedan orezivač sa slobodnim vikendima, ali da radi 10 sati dnevno, što je neki prosek u ovom poslu, u sezoni mesečno može da prihoduje i 110.000 dinara.
- Sada se sve plaća isti dan, nema više ono, e platiću ti na kraju. Ali opet radnika nema. Ostarilo se, a ko može, pre će, recimo, kao neke domaćice otići u Nemačku da nešto uslužno rade nego da budu u polju, što je razumljivo - nastavlja Šoštarić.
Standardi
Dragana Bilogrević iz Odžaka koja ima agenciju za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi kaže da je za specifične poslove, koje zahtevaju neko znanje, najteže naći radnike.
- Koliko god da je mehanizacija napredovala poljoprivreda još jako zavisi od ljudske radne snage, a radnika je sve manje. Poslodavci u pojedinim radovima zahtevaju visoke standarde. Teško je poslednjih godina naći i radnike za branje - izjavila je Bilogrević.
NE PROPUSTITE
Jedan od problema i rad na crno
S druge strane, dnevnice su značajno manje u odnosu na ono što naši sezonci zarade u poljima Italije i Francuske. Korona je deo njih sada ostavila kod kuće. Bilogrević dodaje da je veliki problem i rad na crno, koji se novim sistemom elektronske prijave smanjuje ali je i dalje prisutan.
- Gazdinstva koja imaju svoje dugogodišnje radnike obično ih "drže na crno" i to svi znaju. Radniku je opet svejedno da li ima osiguranje ili ne i tog problema nisu svesni dok im se nešto ne desi, neka povreda na radu - zaključuje naša sagovornica.
NE PROPUSTITE
E-prijava radnika
Sistem pojednostavljene elektronske prijave koji se primenjuje od 2019. godine povećao je broj prijavljenih sezonskih radnika u poljoprivredi Srbije čak deset puta.
Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je učestvovala u pripremi i uspostavljanju sistema elektronske prijave, u legalne tokove uvedena je polovina od 80.000 sezonskih radnika, koliko ih, prema procenama Zavoda za statistiku, ima u poljoprivredi.
Većina ih je ranije bila angažovana na crno, bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa, a sada ih poslodavci i država tretiraju jednako kao i druge zaposlene.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
