ĆULIBRK O INFLACIJI : Ide i do 100% kada bismo je merili po onome što najviše kupujemo
Autor: Glas javnosti
Kao što je Vučićev skup održan 26. maja u Beogradu bio najveći skup ikada, tako je i najavljeno povećanje penzija najveće u poslednjih 11 godina, kaže Milan Ćulibrk. A činjenice, i to zvanične statističke, kaže - govore drugačije.
„U poslednje dve godine od maja ili aprila 2021. do istog meseca ove godine, prosečna neto zarada u Srbiji je porasla za 20 odsto, а penzija za 29 odsto nominalno, dok su cene hrane porasle za 43 odsto. E, to je rekordno povećanje“, kaže Ćulibrk.
On ističe da su, prema podacima trgovina, proizvodima koji se najviše prodaju cene uvećane i sto odsto. Detalji će biti objavljeni u istraživanju jednog nedeljnika.
„Svaki od tih proizvoda koje trgovci najviše prodaju poskupeo je više nego što su porasle plate i penzije. Pa, kako onda živimo bolje“, pita Ćulibrk.
On navodi još jedan značajan podatak – da je promet u trgovini na malo u realnim cenama – kada se isključi efekat inflacije – smanjen za sedam odsto.
„Dakle, plate jesu porasle za 20 odsto, penzije jesu porasle 29 odsto, a potrošnja nam je za sedam odsto pala jer su cene rasle mnogo brže. Da ne ulazimo u strukturu te potrošnje… Kada bi se merilo na onome što ljudi stvarno kupuju, nama bi inflacija samo u poslednje dve godine bila između 50 i 100 odsto. A pri tome vas ubeđuju kako nikad nije bilo bolje u istoriji“, ističe Milan Ćulibrk.
NIšta osim evra, dodaje, u ovoj zemlji ne vredi isto u protekle dve godine.
„Sve je otišlo gore za 30, 40, 50 pa i 100 odsto.
Veću inflaciju od Srbije u Evropi ima Mađarska – ako računamo da je Turska u Evropi i ona je ispred nas, kaže Ćulibrk.
„Srbija ima samo 0,2 odsto nižu stopu inflacije od Ukrajine koja je godinu i po dana u ratu. U Ukrajini je u maju inflacija bila 15,1 odsto, a kod nas 14,8 odsto. Sve druge zemlje u Evropi imaju upola manju inflaciju. U nekim zemljama inflacija je dva odsto, u većini evropskih zemalja je šest odsto, a kod nas skoro 15 odsto. A nas ubeđuju da smo uvezli inflaciju od 15 odsto. Pa što nismo uvezli šest, nego 15 odsto?! Znači da smo tome mi doprineli“, kaže Ćulibrk.
Napominje da je stopa rasta Srbije niska.
„Balkanski tigar je na dnu Evrope po stopi rasta. U prvom kvartalu stopa privrednog rasta bila je 0,7 odsto. Srbija je, izuzev Mađarske, ubedljivo najgora zemlja u regionu – svi susedi, zemlje sa kojoima možemo da se poredimo, imale su mnogo veću stopu rasta od nas“, ističe on.
Za očekivanu stopu rasta od dva odsto kaže da je pitanje da li će biti postignuta.
„Sama premijerka je na sednici Saveta za BDP rekla da ne ide kako je Vlada planirala. Direktor Republičkog zavoda za statistiku rekao je da će rast BDP biti između jedan i dva odsto. Stopu od dva odsto je nazvao ‘herojskim scenarijem’. Nakon sednice, premijerka izdaje saopštenje u kojem navodi da se očekuje stopa rasta od 2,5 odsto. Ljudi, oni nas sve vreme vuku za nos i zamajavaju nas. I, očito da u tome uspevaju јer očigledno većina ljudi više veruje u njih, nego u svoje džepove, novčanike i stanje na računu, osim kad odu u prodavnicu i vide da mogu da kupe sve manje robe“.
Komentarišući izjavu predsednika Srbije da bi ova godina mogla da bude rekordna po visini stranih direktnih investicija, Ćulibrk pita – šta mi imamo od toga?
„Džaba nam investicije, ako nema privrednog rasta. Živi se od novostvorene vrednosti, a ne od investicija. A nama je rast, ponavljam, u prvom kvartalu bio 0,7 odsto i biće nam maksimum dva odsto ove godine“, kaže Ćulibrk
On pojašnjava ovaj stav primerom izgradnje puteva.
„Problem u ovoj zemlji je kada vlada i predsednik za neki put koji može da se izgradi za 500 ili 600 miliona evra, potroše 1,5 milijardi evra, što će se verovatno desiti sa Moravskim koridorom. I to će se prikazati kao rast od tri odsto, a ne od jedan odsto koliko bi bilo da smo na izgradnju puta potrošili 500 miliona evra. I sad mi recite koji je rast bolji? Ova vlast nas je ubedila da je bolji rast od tri odsto i utrošenih 1,5 miljardi evra, nego rast od jedan odsto i utrošenih 500 miliona evra za izgradnju puta. E, tako se kreira naš rast“, objašnjava Ćulibrk.
Kada se, dodaje, završe veliki državni projekti u koji će se , poput izgradnje Nacionalnog stadiona „slupati“ milijarda evra, i koji će „zvrjati prazan“, imaćemo rast od dva odsto.
„A onda će nas svake godine nakon toga održavanje koštati po 200, 300 miliona evra. Izrazićemo rast u jednoj godini, a onda ćemo to sve da iskijavamo narednih 50 godina“, kaže Ćulibrk.
Navodi zvaničan podatak da je javni dug na kraju juna bio 35,5 milijardi evra.
„To je rast za 2,2 milijarde evra od početka godine. Zanimljivo je da je, 1. januara kada je dug bio 33 milijarde evra, njegov udeo u BDP bio oko 55 odsto. A, kada smo se zadužili za dodatne 2,2 milijarde evra, taj udeo je smanjen na 51 odsto. Gledajte kakvi su to genijalci: oni sadašnji dug porede sa BDP za koji očekuju da u ovoj godini sa 60 milijardi evra poraste na skoro 70 milijardi evra. A sve vreme nam pričaju o rastu od 0,7 odsto. I ako rast bude dva odsto, naš BDP će porasti na 61,2 milijarde evra. Sve ono do očekivanih 70 milijardi evra ostvariće se zahvaljujući – inflaciji“, objašnjava Ćulibrk.
Ako cene porastu za 10 odsto, a kurs ostane isti, nama i BDP, kako navodi – raste za 10 odsto.
„Mi smo tada svi siromašniji za 10 odsto, al’ nam je BDP veći. To je ludilo, oni su uspeli da osnovne ekonomske parametre sve izvrgnu ruglu i na neki način nas zamajavaju. I ljudi u to sve vreme veruju“, kaže on.
Prokomentarisao i najavu predsednika Srbije o zabrani izvoza oružja.
„Prošle godine zabranio je izvoz pšenice i uništio poljoprivrednike. U silosima je bilo milion i kusur tona pšenice, cena na svetskom tržištu je bila rekordna, a on je je zabranio izvoz i ti seljaci sad pšenicu prodaju za 21 dinar. To je strašno“, podsetio je Ćulibrk.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
