CENE IDU U NEBESA:  Evo zašto je tehnika skuplja ovde nego u Mađarskoj! Isto važi i za hranu! (VIDEO)

- Potrošačke cene su u septembru, u odnosu na na decembar 2019., u proseku porasle za 1 procenat, saopštio je pre mesec dana Republički zavod za statistiku.

Na ovo se naš sagovornik Nenad Bumbić, glavni i odgovorni urednik sajta “Potrošački savetnik” grohotom nasmejao:

-Najiskrenije ne smatram te podatke, i brojeve mnogo pouzdanim, iako su do njih, verujem, došli na osnovu nekih činjenica. Neki proizvodi objektivno jesu pojeftinili, ali ono što je poskupelo je sigurno više od 1 odsto. Takođe, ono što je poskupelo neće pojeftiniti, i to se pre svega odnosi na hranu, čije cene mogu da variraju sezonski, ali s obzirom na monopole velikih trgovinskih lanaca i to se retko dešava. Te cene će i dalje ići na gore, kaže naš sagovornik koji se slaže sa nama da nam sada za manje više istu količinu i vrstu proizvoda, sada u kupovini treba više novca. Razlike su po 10-20 nekada i sto dinara, a mnogo artikala se provuče sa titulom “na akciji” pa deluje da je sniženo, a zapravo nije poskupelo, pa se čini jeftinije. U svakom slučaju iz radnje ćete se vratiti sa istom količinom robe, a ispražnjenim novčanikom, bez obzira na poplavu hiper marketa koji nas svojim ponudama bombarduju sa TV ekrana.

-Dolazimo do onog važnog, a to je da su pojeftinile na primer usluge koje se manje koriste, poput turističkih vaučera i karata, a one koje su neophodne, poput stomatologa, poskupele, jer “zbog korone, imam manji broj pacijenata”, što većina koristi kao opravdanje. U maju su bile pale i cene zakupa stanova, da bi sad u septembru ponovo bile podignute, objašnjava naš sagovornik koji podseća i na “zabavan detalj”…

- Evo zašto je tehnika skuplja ovde nego recimo u Mađarskoj? Zbog toga što plaćamo ekološku taksu koja bi trebalo da se troši na bezbedno i ekološko uklanjanje tehnološkog otpada. Međutim, nisam siguran da se troši na to, ili na bilo šta što je u vezi ekologije. Znači plaćamo nešto što se ne koristi. Tu je i monopol na tržištu tehnike što se vidi u tih nekoliko kompanija koje posluju. Kada budemo u EU, moći će da se naručuje i to bez takse, pa će i cene pasti. Zatim tu su akcize na gorivo koje bi trebalo da se koriste da bi se sredili putevi, a kako se to obavlja vidimo na delu zar ne? Ili Beogradske elektrane kojima plaćamo istu cenu grejanja, i onda kada nas ne greju, koji onda profitira od toga iako je prema Zakonu utvrđeno da kao komunalna delatnost ne sme da se time koristi zarad sticanja profita, jer su već u poziciji monopoliste.

Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku istaknuto je da je stopa inflacije 1,8 odsto, a očekuje se i 2,8.

Uporedite cene u potrošačkoj korpi iz Dubaija, i verujemo bićete šokirani...

Iako zvanična statistika kaže da su navike potrošača ostale iste kao i pre pandemije, svedočili smo povećanoj kupovini i stvaranju zaliha osnovni životnih namirnica poput brašna, ulja, kvasca, konzervi, toalet papira. Ipak, zabeleženi su skokovi u cenama pojedinih proizvoda.

Prema aktuelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o prometu robe u trgovini na malo iz oktobra, a koji su obuhvatili prvu polovinu ove godine rezultati su sledeći:

–U odnosu na prosek 2019. godine, zabeležen je značajan pad prometa u aprilu, praćen boljim rezultatima u naredna dva meseca. Ipak, dugoročni trend je u toku prve polovine ove godine blago rastući i bio je čak iznad prošlogodišnjeg proseka. Beleži se porast za 4,9 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama. Najviše su se kupovali prehrambeni proizvodi i alkoholna pića (38 odsto), zatim slede gorivo (14,1 odsto), te ostali neprehrambeni proizvodi: za domaćinstvo, farmaceutski, kozmetički i toaletni, duvan, informaciono-komunikacijska oprema, dok su proizvodi za kulturu i rekreaciju na samom kraju liste.

-Najstrašnija mi je priča o potrošačkoj korpi iz doba SFRJ, u kojoj su osim hrane i kozmetike bile i knjige i bioskopske ulaznice. Sada je to misaona imenica. Pa je ranije u njoj bio litar i po soka, sada 0,2 litra. To je valjda tako da bismo se mi osećali bolje? Tržište hrane je takođe pod monopolom dve firme “Deleze” I “Merkator-Idee”, “Lidl” je tek od skoro tu i to vam je i odgovor na pitanje ko kontroliše cene hrane u Srbiji. Na delu je sprega vlasti i korporacija. Mali trgovci su nam se obraćali za pomoć, jer su ih dobavljači ucenjivali tako što su odbijali da im isporučuju robu, ukoliko je jeftinija nego u big marketima, opet zato što sui ih oni tako uslovljavali. Onda građanin razmišlja zašto bih plaćao skuplje u nekoj maloj radnji kad ovde u market imam jeftinije, mali bi se gasili, a veliki poskupljivali dalje. I tako ukrug, kaže naš sagovornik uz zaključak da će nam tako biti dok ne budemo deo EU, jer je najosnovniji problem sa cenama u Srbiji monopol.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU