Balkanu preti veliko siromaštvo: ŠTA SRBIJA MORA DA URADI DA BI IZBEGLA TEŽAK UDARAC?

Pandemija korona virusa koja ceo svet drži u kandžama donosi za sobom i veliku ekonomsku krizu koja pogađa i Balkan, a ogromnom broju ljudi preti udarac siromaštva.

- Da bi se Srbija nosila sa povećanjem siromaštva koje Svetska banka predviđa za ceo Balkan usled pandemije koronavirusa, neophodne su nove agresivnije mere, pre svega u vidu poreskih i drugih olakšica, ali i u domenu socijalne zaštite - smatra ekonomista Borislav Borović.

Procene Svetske banke su da će privredna kriza izazvana Kovidom 19, ako vlade ne preduzmu mere, na Zapadnom Balkanu u siromaštvo oterati najmanje 400.000 ljudi, a ako potraje duže, čak 950.000.

Pre krize sa koronom ta banka je procenila da otprilike jedna petina stanovništva u ovom regionu živi u siromaštvu. U sadašnjoj situaciji kada Balkan više ne može da računa na doznake, odnosno novac koji šalje milion ljudi sa ovih prostora koji rade u Evropi jer su u dobroj meri ostali bez posla, porodicama koje su pre krize bile blizu siromaštva, preti prelazak u kategoriju siromašnog stanovništva.

Prema analizi Svetske banke, siromaštvo u Srbiji će porasti između dva i četiri odsto, zavisno od dužine trajanja pandemije i dostići će nivo iz 2016-2017. godine. To znači da bi broj siromašnih porastao za 125.000 do 327.000 građana.

Po oceni Borovića, vlade država Balkana, pored  početnih mera za ekonomski oporavak, moraju da učine dodatni, mnogo veći napor u spašavanju armije siromašnih. 

Radi suzbijanja rasta siromaštva treba uvesti poreske olakšice i mere socijalne politike, a ne treba bežati ni od otvaranja novih narodnih kuhinja.

On podseća da se u Srbiju mnogo građana vratilo iz inostranstva gde su radili i sadašnje zabrane kretanja će značiti da ostaju bez posla, pa je moguće da će se i jedan deo njih pridružiti građanima koji su i pre krize bili siromašni i onima koji su to u međuvremenu postali.

- Srbija je unekoliko ublažila ekonomske štete od pandemije, ali mora dosta agresivnije da uđe u nove mere. Pre svega u fiskalnoj oblasti poput smanjenja poreza na zarade, ali i ciljanih olakšica za firme u granama koje su najviše pogođene krizom. Treba stimulisati otvaranje novih porodičnih firmi u cilju stvaranja novih radnih mesta, kroz oslobađanja od poreza, bar u periodu kada će pandemija trajati - mišljenje je Borovića.

Da mnogo veći broj ljudi u Srbiji ne bi skliznuo u siromaštvo, mora se, smatra on, raditi na ekonomskom oporavku i otvaranju novih mesta. U isto vreme se, u međuvremenu, treba pobrinuti za one koji su ispod linije siromaštva. Tu, kaže Borović, čekanja ne sme da bude jer se radi o goloj egzistenciji tih ljudi.

- Socijalna zaštita nikada nije bila potrebnija i novac se jednostavno za tu svrhu mora naći. Na jednoj strani, moraju se naći mehanizmi pomoći kod plaćanja komunalnih i socijalnih usluga i na drugoj, obezbeđenje gole egzistencije, definisati neophodnu socijalnu zaštitu. Zašto ne i kroz otvaranje novih narodnih kuhinja - sugeriše ovaj ekonomista.

Ne treba, kako kaže, insistirati na normalnosti u vanrednim prilikama, nego se uhvatiti u koštac sa egzistencijalnim problemima. Srbija ima ograničenje delovanja NBS kroz Zakon o Narodnoj banci, a to je velika šteta, jer bi to bio idealan način da država kroz zaduživanje prema svojoj centralnoj banci, relativno lako izađe iz ovih problema.

(Izvor: Sputnjik)

SKINI APLIKACIJU