Dušan Janjić: Ako Bajden pobedi Srbija se može nadati dogovorima i dijalozima, biće manje odluka donetih preko noći

Demokratskog predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena dobar deo srpske javnosti uglavnom pamti po retorici koja, čini se, često baš nije bila naklonjena Srbima.

U jednom poglavlju svoje bogate političke karijere, devedesetih godina prošlog veka, Bajden je kao istaknuti demokrata insistirao na tome da se američka administracija vojno angažuje na Balkanu.

Bio je oštar kritičar tadašnjeg režima SR Jugoslavije na čelu sa Slobodanom Miloševićem i mnogi ga svrstavaju u red najzaslužnijih za NATO bombardovanje 1999. godine.

Mediji često u podsećanju na njegovu retoriku citiraju Bajdenove govore u kojima je Srbe pominjao u kontekstu “nacističkih koncentracionih logora", "nepismenih degenerika, ubica beba, mesara i silovatelja...". Te i druge Bajdenove komentare i danas je moguće naći u brojnim video klipovima na internetu.

Oštrica njegovog odnosa prema Srbima, čini se, bila je posebno uperena ka Slobodanu Miloševiću.

-Glavni uzrok problema je Slobodan Milošević. Na privatnom sastanku 1991. godine, otvoreno sam mu rekao da je kriminalac, pričao je.

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma čestitao je Ričardu Holbruku na diplomatskoj veštini, ali je istakao da je „potrebno da američka diplomatija prestane da posmatra Miloševića kao deo rešenja.

-Imam pomešana osećanja prema dogovoru s Miloševićem, zato što verujem da on jedino razume silu i verujem da je on krajnji problem, kao i da će na kraju morati da problem s njim bude rešen silom. Iskreno, žao mi je što sada nismo iskoristili silu", govorio je Bajden.

Nove tenzije

Samo nekoliko godina nakon rata u BiH, usledile su nove tenzije i sukobi na Balkanu. Ratno žarište prebacilo se na područje Kosova i Metohije, što je Bajdenu bio povod za novi zahtev Srbima – da se „otrgnu od narativa da im je učinjena nepravda”.

-Ne možemo govoriti samo jednostrano o Bajdenovoj antisrpskoj retorici, a da ne govorimo o politici Slobodana Miloševića o kojoj je zapravo i bilo reči, a ne o Srbima", objašnjava naš sagovornik, politički analitičar Dušan Janjić. Kako kaže, svako ko je pratio razvoj Bajdena i politike SAD prema Jugoslaviji mora da vidi razliku kako u retorici, tako i u ozbiljnijem prilagođavanju novoj činjenici - a to je Srbija.

-Kada Bajden dolazi na političku scenu nema Srbije, ima Jugoslavije u raspadu. Tu Jugoslaviju je podržavala Amerika - republikanska i demokratska. Dogodilo se da su oni devedesetih godina prošlog veka pogrešno procenili razvoj nacionalizma u Srbiji i da su izgubili bitku sa Evropom. Evropa je tadašnja Nemačka, pre svega Austrija, zemlje koje su ubrzale priznavanje Hrvatske i Slovenije, i izmakle taj proces koji je Amerika želela da sprovede preko Ante Markovića - proces reformi i ulazak u NATO", objašnjava Janjić.

Priseća se Janjić i Bajdenovih izjava od pre pet-šest godina u kojima je kazivao da su SAD u suštini bile naterane da celoj priči priđu iz pozicije rata.

U ratu nema suptilnosti

-A u ratu nema suptilnosti. Srbija se našla na drugoj strani i tu nema spora. On je zagovarao tu politiku", kaže Janjić i dodaje da se često zanemaruje to da je Bajden u jednom momentu u Kongresu tražio da NATO dođe na Drinu i da preseče ratne sukobe, mada to, kako ocenjuje, nije bilo realno.

Janjić ne vidi da će išta u Vašingtonskom sporazumu, ako bi Bajden došao na vlast, biti promenjeno.

-Ništa, čak nisam ni siguran da će Bajden biti blaži od Trampa, a Tramp je žestok. Vašingtonski sporazum Srbiju uvodi u neke nove odnose i sa Izraelom, i sa NATO i sa Amerikom. Zapravo ide na ono što je oduvek želela američka administracija - da na Balkanu u Srbiji i Srbima ima partnera", ocenjuje Janjić.

Smatra da bi Bajden na Balkanu radio sa EU i sa NATO. "Ako Srbija želi u EU, onda tu neće biti problema. Ako želi u NATO, što za sad ne želi, moraće da razmisli", kaže on.

Sa Bajdenom se možemo nadati drugačijoj metodologiji - više javnih razgovora, dogovora i dijaloga, a manje odluka preko noći, zaključuje Janjić.

(Glas javnosti/B92)

SKINI APLIKACIJU