ZNATE LI NEKOG KO NEMA TETKU IZ NEMAČKE: Pre pola veka Jugoslaviju je napustilo 300.000 ljudi, po čemu su oni bili drugačiji od Grka, Turaka ili Italijana?

Bili su mladi, neobrazovani ili poluobrzovani ali spremni sve svoju energiji i elan ulože kako bi uspeli da ostvare pristoju zaradu u Nemačkoj. Prošle su 52 goine od organizovanog iseljavanja gastarbajtera iz Jugoslavije u Nemačku.

Ugovor između Savezne Republike Nemačke i Jugoslavije o organizovanom transferu radnika za potrebe nemačkog tržišta, poslednji je ugovor takve vrste potpisan između Nemačke i neke od „gastarbajterskih zemalja“. U tom trenutku u Nemačkoj je i bez sporazuma već žIvelo i radilo 300.000 radnika iz Jugoslavije.

Većina radnika koja je tada odlazila na rad u Nemačku bila je suviše mlada da bi se sećala Drugog svetskog rata.

- Prosečna starost radnika iz Jugoslavije bila je oko 25 godina- otkrio je istoričar iz Berlina Vladimir Ivanović, koji se u svom naučnom radu do sada pretežno bavio iseljavanjem iz Jugoslavije u Nemačku krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. I koji je oduvek bio fasciniran pričama o „tetkama iz Nemačke“.

I po još nečemu su došljaci iz Jugoslavije bili drugačiji od ostalih „gastarbajtera“, piše Dojče Vele.

- Dok su iz Turske, Grčke i Italije dolazili gotovo isključivo muškarci, jugoslovenski kontingent su preko jedne trećine činile žene - kaže Ivanović.

U prvih desetak godina dolaska gastarbajtera, u Nemačku su uglavnom dolazili neobrazovani, polupismeni radnici. Od 1968. kada organizovano počinju da dolaze Jugosloveni, potreba za nekvalifikovanim radnicima je opala tako da iz Jugoslavije dolaze mnogi kvalifikovani radnici.

- Jugosloveni su se često koncentrisali na uspeh na poslu i da im deca budu dobra u školi. I mnogo energije su ulagali u to da im deca pohađaju dopunsku nastavu na maternjem jeziku - kaže demohrišćanska političarka Barbara Jon koja je od 1981. do 2003. bila na funkciji poverenice grada Berlina za strance. Jugosloveni se nisu često pleli u politiku, pa čak ni u sindikalne poslove. Mnogo se nije promenilo ni u kasnijim decenijama. Činjenice i život danas pokazuju da su Srbi u Nemačkoj pronašli svoje mesto u industrijski moćnim pokrajinama - Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu.

I danas se kaže da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Njihova deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći, svako dete prima dečji dodatak od 300 evra mesečno...

Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja... Za većinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU