Zašto ljudi veruju u teorije zavere o koroni?

U jeku pandemije virusa korona, sa brojnih strana stižu različite informacije o poreklu, opasnosti, načinu zaštite. Zbog dodatnog slobodnog vremena, ogroman broj informacija dođe do nas, a mnogi su skloni da poveruju i u neke neverovatne teorije.

Ovim fenomenom se bavila i ekipa BBC-ja koja se zapitala kakod studenata do političara, mnogi pametni ljudi pali su na opasne laži koje se šire o novom korona virusu. Zašto? I kako da se zaštitite od dezinformacija?

Svaka pandemija nekog virusa imala je i pratežu pandemiju lažnih informacija.

Sada prisustvujemo novoj poplavi lažnih vesti - ovaj put oko pandemije korona virusa. Od Fejsbuka do Vocapa, često deljene dezinformacije podrazumevaju sve, od toga šta je izazvalo širenje zaraze do toga kako možete da sprečite da se razbolite.

U najgorem slučaju, same ideje su štetne - prema skorašnjem izveštaju iz jedne pokrajine u Iranu, više ljudi umrlo je nakon što je popilo industrijski alkohol, inspirisano lažnom tvrdnjom da može da vas zaštiti od Kovida-19.

Ali čak i naizgled bezazlene ideje mogu da uljuljkaju vas i druge u lažni osećaj sigurnosti, odvrativši vas od pridržavanja vladinih smernica i narušivši poverenje u zdravstvene zvaničnike i organizacije.

Postoje dokazi da se ove ideje primaju među ljudima. Jedna anketa koju su sproveli JuGov i Ekonomist u martu 2020. godine pokazala je, na primer, da 13 odsto Amerikanaca veruje da je kriza oko Kovida-19 prevara, dok je neverovatnih 49 odsto verovalo da je epidemiju izazvao čovek.

Da nisu samo neobrazovani podložni uticaju, svedoči i slučaj spisateljice Keli Brogan, istaknute teoretičarke zavere o Covidu-19; ona ima diplomu sa Masačusetskog instituta za tehnologiju i studirala je psihijatriju na Univerzitetu Kornel. A opet je odbacila nedvosmislene dokaze o opasnosti od virusa u zemljama kao što su Kina i Italija.

Čak je otišla toliko daleko da dovede u pitanje osnovne postulate same teorije mikroba, a podržala pseudonaučne ideje.

Čak su i neki svetski lideri - za koje biste se ponadali da imaju bolju sposobnost razlučivanja kad su u pitanju neosnovane glasine - bili krivi za širenje netačnih informacija o rizicima epidemije i promovisali nedokazane lekove koji bi mogli više da štete nego koriste, što je navelo Tviter i Fejsbuk da preduzmu do sada neviđene mere i uklone njihove postove.

Srećom, psiholozi već proučavaju ovaj fenomen. I ono što su otkrili sugeriše nove načine kojima bismo mogli da se zaštitimo od laži i pomognemo da se širenje dezinformacija i nerazborito ponašanje saseku u korenu.

Bombardovanje informacijama

Bombarduju nas informacijama po čitav dan, svaki dan, te se stoga prilikom donošenja odluke da li je nešto tačno često oslanjamo na intuiciju.

Kao što je BBC Fjučer već opisao u prošlosti, širioci lažnih vesti mogu da učine da njihove poruke „zvuče istinito" uz pomoć nekoliko prostih trikova, što nas odvraća od primene naših veština kritičkog mišljenja - kao što je proveravanje autentičnosti izvora.

Kako su napisali autori jedne studije: „Kad misli teku glatko, ljudi samo klimaju glavama."

Što češće vidimo nešto u našem njuz fidu, bićemo skloniji da mislimo da je istina - čak i ako smo ispočetka bili skeptični prema tome

Čak i najprostije ponavljanje izjave - bilo da se radi o jednom te istom tekstu ili više različitih poruka - može da poveća „utisak istinitosti", pojačavši kod nas osećaj nečeg poznatog, koji mi uspevamo da pobrkamo sa verodostojnošću činjenica.

Ovi trikovi odavno su poznati propagandistima i širiocima dezinformacija, ali današnje društvene mreže mogle bi da pojačaju našu sklonost povodljivosti. Novi dokazi ukazuju na to da mnogi ljudi refleksno dele sadržaj ni ne razmislivši o njegovoj verodostojnosti.

Bilo da se radi o potencijalu nekog leka iz domaće radinosti ili o tvrdnjama o nekakvoj vrsti mračnog vladinog zataškavanja, potencijal da se izvuče snažna reakcija među pratiocima skreće pažnju ljudi sa očiglednog pitanja.

A to pitanje bi, naravno, trebalo da bude: je li istina?

Zaustaviti širenje lažnih informacija

Saznanje da mnogi ljudi - čak i oni inteligentni i obrazovani - imaju ove „škrte" sklonosti da prihvataju dezinformacije zdravo za gotovo moglo bi da nam pomogne da zaustavimo širenje dezinformacija.

Imajući u vidu rad uložen u to da nešto zvuči kao istina - ideja da „samo klimamo glavom kada misli teku glatko" - organizacije koje se trude da sruše mitove trebalo bi da izbegavaju da budu preterano složene.

Umesto toga, činjenice bi trebalo predstaviti što je jednostavnije moguće - po mogućstvu uz pomoćna sredstva kao što su slike i grafikoni koji olakšavaju vizuelizaciju ideja.

Ukoliko mogu, ove kampanje bi trebalo da izbegavaju da ponavljaju same mitove. Ponavljanje čini da ideja deluje poznatije, što može da pojača percepciju njene istinitosti. To nije uvek moguće, naravno.

Ali kampanje makar mogu da probaju da učine istinite činjenice istaknutijim i upečatljivijim od samih mitova, da bi se one lakše zapatile u glavama ljudi. (Iz tog razloga u ovom članku sam dao što manje informacija o teorijama o prevari.)

Kad je u pitanju naše vlastito ponašanje na internetu, možda bismo mogli da pokušamo da se odvojimo od emocije sadržaja i malo više razmislimo o njegovoj činjeničnoj osnovi pre nego što ga prosledimo dalje.

Je li zasnovan na glasinama ili na čvrstom naučnom dokazu? Možete li da dođete do originalnog izvora? Kako to zvuči u poređenju sa već postojećim podacima? I da li se autor oslanja na česte logičke greške prilikom predstavljanja svojih argumenata?

Izvor: BBC

SKINI APLIKACIJU