'Zarobljena država u kandžama SNS-a najveći problem na putu Srbije u EU'

Proces proširenja EU na Zapadni Balkan neće dati rezultate ako se najpre ne reši problem zarobljenih država u regionu, ocenjuje se u studiji holandskog Klingendil instituta.

U izveštaju koji prenosi EurAktiv Srbija se navodi da rastuća uloga aktera poput Kine na Zapadnom Balkanu može da bude argument za ubrzavanje pregovora o pristupanju EU.
 
Međutim, razloga za optimizam oko brze integracije regiona u EU neće biti ako se prvo ne reši problem zarobljene države, navodi se u studiji "Destruktivni efekti zarobljavanja države na Zapadnom Balkanu. Potkopano proširenje EU".
 
Termin "zarobljena država" odnosi se na proces u kome se politički akteri infiltriraju u državne strukture uz pomoć klijentilističkih mreža i koriste te državne strukture kao plašt za sakrivanje koruptivnih radnji.
 
Kako to deluje u praksi, autor studije, istraživač saradnik Klingendil instituta Marten Lemstra, pokazao je na primeru Srbije koja, kako se navodi, beleži pad vladavine prava i demokratije od 2012, što je kulminiralo prelaskom iz kategorije demokratskih zemalja u hibridne režime u izveštaju Fridom hausa za 2020.
 
Uz pomoć mehanizama za zarobljavanje države, vladajuća Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, proširila je svoju moć na sve aspekte društva i politike, navodi se u studiji. Kako se dodaje, zarobljavanje države u Srbiji vuče korene od vlasti Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsednik Vučić bio ministar informisanja.
 
SNS najveća partija u Evropi
 
SNS je od dolaska na vlast 2012. pokrenula politizaciju javne uprave, gde se lojalnost vladajućoj partiji nagrađuje radnim mestom, navodi se. Postavljenja na osnovu lojalnosti, a ne samo po zaslugama predstavljaju moćan način povezivanja pristalica, koji obezbeđuju glasove svojoj partiji.
 
"Značaj članstva u vladajućem SNS kao putu do posla i prilika pokazuje se kroz veličinu partije", kaže istraživač holandskog instituta.
 
Članstvo SNS naraslo je na 730.000 ljudi, pa je to najveća partija u Evropi. Poređenja radi, nemačka CDU ima "samo" 407.000 članova, iako je Nemačka 11 puta veća od Srbije.

Postavljanje pristalica na najvažnije pozicije u državnoj administraciji znači još jednu korist za političke elite - obezbeđuje kontrolu nad ključnom fazom sprovođenja zakona.
 
"U Srbiji legalni okvir za vladavinu prava i slobodu medija često postoji samo na papiru, a u praksi se primenjuje selektivno, u korist vladajuće stranke", ukazuje se u izveštaju holandskog instituta.
 
Navodi se i primer istrage zbog pranja novca koju su srpske vlasti nedavno pokrenule u nevladinim organizacijama, dok takvih istraga nije bilo među članovima vladajuće stranke, koji su zapravo navodno umešani u takve aktivnosti.
 
Kontrola nad javnom administracijom, uključujući pravosuđe, pomaže vladi da "targetira" kritičare, a da zaštiti pristalice, piše dalje.
 
Javni resursi se koriste za kontrolu medija, što srpskoj vladi omogućava da i dalje bude zadužena za narativ koji mediji oblikuju o srpskoj vladi i EU, navodi se u izveštaju i dodaje da javni servis, pošto zavisi od finansiranja države, pristrasno izveštava.
 
Ukazuje se i na primere napada na nezavisne novinare koji nisu kažnjeni, što vodi samocenzuri. Prema Svetskom indeksu slobode štampe, Srbija je na 93. mestu a situacija u zemlji je ocenjena kao zabrinjavajuća.
 
Pored toga, posledica zarobljavanja države može da se pretvori u zarobljavanje prilika - kada koruptivna vlada nadgleda ko dobija ekonomske prilike, a ko ne. Zato mladi i talentovani ljudi često daju prednost odlasku iz zemlje, što za posledicu ima "odliv mozgova", jedan od glavnih izazova na Zapadnom Balkanu.

(Glas javnosti/Euroactiv)

SKINI APLIKACIJU