Glas Javnosti

Albanci rasuli kosti sa srpskog groblja kod Istoka, vodovodne cevi tik uz porušene spomenike

Društvo
Autor: Glas javnosti

Nedavno je vest iz sela Žakovo, kod Istoka na KiM, da je deo pravoslavnog groblja prekopan, a četiri grobna mesta i spomenici uništeni od strane lokalnih Albanaca, izazvala gnev stanovnika Srbije, a meštani sela koje je danas pusto mnogo ličnije doživljavaju ovu užasnu situaciju zbog najmilijih koji su i dalje sahranjeni na oskrnavljenom groblju.

- U selu niko nije ostao. Bilo je većinski srpsko, a zaseoci na kilometar, dva od sela su bili, i i dalje su, albanski. Uvek je bio problematičan položaj Žakova, jer se nalazi između dva velika albanska sela. Bilo je prilično nezgodno I nismo imali nikakve šanse da opstanemo bez zaštite, zato smo se iselili. Sa lokalnim albanskim stanovništvom smo imali incidente. Ja se sećam kada sam išao tamo u školu 1999. godine, prva dva razreda osnovne škole, ostala srpska deca i ja smo dobijali pretnje od njihove dece u smislu, pokazivanje prerezanog vrata i slično. Nisu bile prijatne situacije i zato niko tu nije ni ostao- priča Nikola objašnjava šta su sve meštani, a posebno deca, doživljavali u periodu devedesetih u Žakovu.

Nikola ističe da je danas selo Žakovo "pretvoreno u pustinju". Albanci su sve sravnili do temelja, a svako drvo koje je bilo u selu - posečeno je.

- To je sada jedna golet, tu nema ničega. Nakon '99. sam dva puta posetio selo i tada sam čuo razne priče, ali nisam mogao da verujem dok nisam video uživo. Iznad groblja, koje se nalazi na brdu na vrh sela, Albanci koji žive u zaseocima malo dalje su provukli vodovodne cevi, odnosno, napravili vodovodnu mrežu. Tim iskopavanjem su verovatno napravili klizište, jer je ta voda oticala prema groblju i jedan deo groblja se obrušio - rekao je Nikola i otkrio da su te 2004. godine monahinje iz manastira Gorjač pokušale da poprave haos koji je nastao.

Prema njegovim rečima sve to s prekopavanje grobova je zaista anticivilizacijska.

- Monahinje iz manastira Gorioč su onda tu dolazile i znam da su one pokupile posmrtne ostatke koji su bili rasuti svuda okolo i ponovo ih pokopale na groblju. To su one uspele da situaciju tada koliko toliko poprave. Ja kad sam bio, video sam kosti rasute i otvorene grobove. Pored toga, čitavo groblje je demolirano. Spomenici su uništeni, čak postoje I neki prekopani grobovi, pa je zaista jeziva scena kad dođete tamo - priseća se on.

Iako je lokalno stanovništva tada pisalo žalbu tamošnjim vlastima, oni su "regulisali" situaciju postavljanje metalne ograde oko groblja koju su Albanci kasnije sklonili.

 Od vodovodnih cevi koje su provlačili su se napravile ogromne jaruge, kaže Nikola, a zbog jaruga se sručio ceo deo groblja.

 Danas izgleda još gore. Albanci tu čuvaju stoku, okolo kopaju i tu nema nikoga ko bi mogao stvari da sanira.

- Najnovije što sam video je da su opet nastavili da kopaju, pa su onda sve to što su raskopali bacili na groblje kao da je deponija i prekrili su grobove ljudi - ističe on.

Petković ističe da su neke porodice uspele da prenesu posmrtne ostatke svojih članova porodica s groblja, ali da je većina grobova i dalje tu.

- Postojale su neke priče o povratku u selo, ali taj povratak nije održiv i nikome nije svejedno da se vraća tamo i da ne zna šta ga čeka, jer uvek postoje pritisci i vi možete da se vratite, ali ne možete da živite od zemlje i vazduha. Na sve to su sveprisutne pretnje i protesti Albanaca zbog povratka Srba - kaže Nikola.

Selo staro vekovima, pominje ga car Dušan

Selo se prvi put spominje u spisima cara Dušana 1336. godine kada ga on poklanja kao metoh manastiru Hilandaru i postavlja prvi spomenik na tom groblju, što znači da su tu spomenici stari vekovima, kao i crkva koja se tu nalazila. Selo je živelo sedam, osam vekova do te 1995. godine kada odjednom kao da nikad nije ni postojalo.

(Glas javnosti/Mondo)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP