VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: ONI ĆE IĆI DO KRAJA
Autor: Glas javnosti
Vlada Srbije je, kako se navodi na portalu ,,Iskra.co'', usvojila predloge zakona o „rodnoj ravnopravnosti“ (iako je pojam „roda“ – džendera – ustavno nedopustiv u pravnom sistemu Srbije), ali i onog, tobož protiv diskriminacije, kojim će svi koji se usprotive nametanju političkog homoseksualizma biti surovo gonjeni.
Ostaje samo da pozdrave i predlog zakona o „istopolnim zajednicama“, i da se to sve pošalje na usvajanje u, suštinski jednopartijsku, Skupštinu Srbije. (Inače, ministar za porodicu, Ratko Dmitrović, nije podneo ostavku tim povodom; izgleda da mu to, uprkos „konzervativnim“ stavovima, ne pada na pamet).
Novi komunizam se u Srbiji, kao i svuda, zove politički homoseksualizam.
Šta sve ovo znači?
NORMALNOST I MORALNOST
Svojevremeno je, u časopisu „Nova srpska politička misao“, Petar Anđelković zabeležio: „Normalnost, kao što proističe iz njenog značenja, jeste nešto što je norma. Standardi su zasnovani na normama, u šta spadaju i društvene norme iz kojih slede društveni standardi. Tako su za ljudski organizam zdravlje i fizička celovitost norme. Bolesti i razni hendikepi nisu norme. Osoba koja se rodi ili ostane bez jednog, ili više udova npr, nema normalan telesni sklop; tj. ima hendikep. Njeno telesno stanje hendikepa je nenormalno, iz čega ne sledi da je ona, kao osoba nenormalna (u pežorativnom smislu). Norma je nešto što važi u većini slučajeva. Homoseksualnost, za razliku od gorenavedenih fizičkih odstupanja od normale, nije stanje, već oblik ponašanja. Ponašanje sa sobom povlači etičke posledice unutar društva, naročito kada to ponašanje pretenduje ka javnoj demonstraciji. Tako nudizam, iako nije oblik seksualnosti, jeste sklonost i oblik ponašanja, koji se toleriše kao privatna stvar. Manifestacija nudizma na javnim prostorima ima etičku posledicu javnog zgražavanja, jer krši etičke norme pristojnosti.
Dakle, čovek može biti nudista u svom stanu, ili na plaži za to namenjenoj, ali, ako go izađe na ulicu, dočekaće ga javno zgražavanje.
NE PROPUSTITE
LIČNA PRAVA I JAVNOST
Kad je u pitanju homoseksualizacija društva, Anđelković je jasan: „Marginalni oblici ponašanja su manjinski (u ovom slučaju seksualni), njihove sklonosti nisu norme i stoga su nenormalne, ma koliko se njihov ego vređao na tu konstataciju. To naravno, ne znači da je gej osoba, kao ličnost, nenormalna samo zato što je gej. Uprkos tome, praktikovanje nestandardnih i nenormalnih sklonosti je lično pravo i sloboda, koju niko nema pravo da osporava (ukoliko se odvija dobrovoljno između punoletnih lica). Pored normi, takođe imamo društvene konvencije, koje proizilaze iz sistema vrednosti, pojmova uviđavnosti, kao i običajnog morala. Tako se očekuje od pojedinaca da fiziološke potrebe obavljaju u određenim prostorijama, ne na ulicama ili trgovima. Takođe, očekuje se da ljudi na javnim mestima budu obučeni, ne goli; kao i da polne odnose drže kao deo intime.“ piše Dimitrijević.
Javni moral podrazumeva izvesnu normu koje se moramo držati. On je povezan sa sistemom vrednosti jednog društva.
SISTEM VREDNOSTI I RUŠENjE SISTEMA
Sistem vrednosti, kaže Anđelković, određuje razliku između poželjnog i nepoželjnog, između dobra i zla: „Gej aktivisti napadaju sistem vrednosti i običajni moral samog društva kao nemoralan. Drugim rečima, oni osporavaju okvir unutar kojeg se određuje šta je dobro ili loše, poželjno ili nepoželjno; kao loš i nepoželjan. Pežorativne etikete poput „patrijarhalnog morala“ i „konzervativnih vrednosti“, ukazuju da gej aktivisti žele da menjaju kompletan sistem vrednosti većinskog društva, namećući svoj kao jedini ispravan, proglašavajući to za svoje pravo. Smatrajući tradicionalan moral nemoralnim, oni samim tim presuđuju njemu putem sopstvenog shvatanja morala, istovremeno odričući pravo tradicionalnom moralu na postojanje.
NE PROPUSTITE
Ono što je smešno ovde je činjenica da ukoliko neko ima tradicionalan sistem vrednosti, taj neko nema nijedan razlog da prihvati onaj sistem vrednosti, na koji se pozivaju gej aktivisti. Naime, ukoliko gej aktivisti sebi uzimaju za pravo da osporavaju tradicionalni moral, isto tako sledbenici tradicionalnog morala mogu da daju sebi za pravo da osporavaju sistem vrednosti gej aktivista. Svaki dijalog ili kompromis oko moralnih pitanja i shvatanja prava je ovde nemoguć, jer dijalozi oko vrednosti moraju da se vode unutar nekog sistema vrednosti. Problem je što se ovde osporavaju sami sistemi vrednosti, kao okviri unutar kojih se sudi.“
Kad sruše moralni poredak društva, LGBT jurišnici idu dalje. Oni hoće homoseksualizaciju društva. I o tome treba reći nekoliko reči.
ŠTA NAS ČEKA POSLE RADIKALIZACIJE?
Poznata srpska novinarka, Mara Knežević – Kern, objavila je, još 2014. godine, tekst u kome nas podseća kakva će biti naša „radikalna“ budućnost ako se ludilo ne zaustavi na vreme: „Dok nam organizatori i finansijeri korporativnog političkog projekta „Gej je OK“ šalju dirljive poruke o ugroženoj vrsti, gurui pokreta otvoreno zagovaraju nasilje, upućujući zastrašujuće poruke „hetero svinjama“. O namerama mentalno poremećenih samozvanih predstavnika gej populacije svedoči članak izvesnog Majkla Svifta, objavljen 1987. u časopisu Gej komjuniti njuz (The Homosexual manifesto, nap.ur.srb), u kojem iznosi strategiju za konačni obračun sa roditeljima, porodicom, decom: „Sodomisaćemo vaše sinove… zavodićemo ih u vašim školama, u vašim studentskim domovima, gimnazijama, svlačionicama, sportskim salama, na skupovima, u omladinskim grupama, bioskopskim toaletima, u vojnim centrima, na parkinzima, u muškim klubovima… Svi zakoni koji brane homoseksualne aktivnosti biće ukinuti. Umesto toga, uvešćemo zakonske mere koje vode ka praktikovanju ljubavi među muškarcima… Ako se usudite da nas nazivate pogrdnim imenima, mi ćemo vas izbosti i oskrnaviti vaša mrtva tela…“
Neko će reći – pa ovaj Svift je umobolnik, niko od LGBT aktivista to ne podržava. Da li baš niko u Srbiji ne podržava Sviftove ideje, to ne možemo pouzdano znati; ali znamo da su se Lenjinovi boljševici svojevremeno predstavljali kao borci protiv nedemokratskog carizma, i zvali se Ruska socijaldemokratska radnička partija. Kad je revolucija pobedila u Rusiji, Rusija je nestala – pretvorila se u SSSR, a za vreme komunizma pobijeno je, po zvaničnim podacima, preko dvesta hiljada sveštenih i monaških lica u zemlji koja je, do 1917, bila hrišćanska. Lenjinovi imitatori u Kraljevini SHS, Komunistička partija Jugoslavije, došli su na vlast 1944. i počinili šta su počinili – od masovnih ubistava posle Drugog svetskog rata, preko Golog otoka, do progona svake slobodne misli. Inače, pre rata, i oni su za sebe tvrdili da se bore za „demokratiju“ i „radnička prava“.
Tako je to sa revolucijama.
JOŠ MALO RADIKALIZMA
Mara Knežević – Kern nastavlja: „Mentalno obogaljeni Majkl proklinje porodicu, preteći da će „to leglo laži, izdaje, mediokriteta, hipokrizije i nasilja“ biti ukinuto. „Porodica, koja guši maštu i ograničava slobodnu volju, mora biti uništena. Perfektni dečaci biće osmišljeni i odgajani u genetičkoj laboratoriji. Oni će biti uključeni u program za društveno podešavanje pod kontrolom i prema instrukcijama homoseksualaca. Sve crkve koje nas osuđuju biće zatvorene… Pisaćemo novu istoriju… Tresite se od straha hetero-svinje kad se pojavimo pred vama bez maski.“ Elita je rođena!“
Elita Novog svetskog poretka, naravno. Poretka luciferijanskih megakapitalista, čiji je cilj da čovečanstvo „resetuje“ u novo roblje. I da bi pokazali kako vladaju umesto Boga, oni nameću svoje „resetovane“ sisteme „vrednosti“. Ako me razumete, piše Dimitrijević.
ŠTA IM JE CILj?
Mara Knežević – Kern je istakla: „O iskoraku žrtve na poziciju dželata svedoči izjava zastupnika interesa gej populacije Džefa Levija iz 1987: „Naš cilj nije samo pravo na privatnost i zaštitu od progona; mi želimo da društvo prihvati naš stil života i da nam omogući propagandno delovanje na decu − bar u istoj meri u kojoj se pedagoški promovišu klasične porodične vrednosti.“ I tako se već 1992. u američki školski program uvode knjige Deca duge, Heder ima dve mame, Zašto Glorija ide na gej paradu.
Prema strategiji iz homoseksualne agende, posle prepariranja mozgova kroz obrazovni sistem i medije, iz faze samosažaljenja prelazi se u ofanzivu. Homoseksualni aktivista i pornograf, Klinton Fejn, sasvim ozbiljno poručuje da bi „sklonost ka homofobiji, čak i bez ikakvih aktivnosti, morala biti proglašena za kriminalni akt, uz sve pravne konsekvence“, dok Vernon Vol izlazi u javnost sa montipajtonovskom izjavom: „Čak i prihvatanje homoseksualnosti može se smatrati vrstom homofobije, s obzirom da takav pristup sugeriše da u tome ima nešto što treba prihvatiti.''
I u Srbiji su liberalno globalistički bojovnici totalitarizma iz faze „jadni, nežni, gonjeni zečići“ prešli u fazu gonitelja. Zakon o zabrani slobode govora (tobož, o „zabrani diskriminacije“), koji je nedavno usvojen „na Vladi“, jeste početak velikog progona normalne i moralne Srbije.
UMESTO ZAKLjUČKA
Ali, jurišnici globalizma, zvani „ljudskopravaši“, nisu očekivali ovoliki otpor. Mislili su da u okviru korona narativa i „doktrine šoka“ ( Naomi Klajn ) kroz jednopartijsku skupštinu provuku šta hoće. Pokazalo se da ne ide, i da neće moći da prođe tako lako. Otpor je pružen. I dok god taj, duhovni, moralni, ustavni, ako hoćete (jer Ustav Srbije brani prirodnu porodicu) otpor traje, nismo poraženi. Ostaje samo ne predavati se, i ne misliti da je kraj.
Tamo gde je porodica, i gde su oni koji je brane, tamo je uvek novi početak
(Glas javnosti/Iskra.co/Vladimir Dimitrijević)
SKINI APLIKACIJU
