U institutu na Dedinju haotično: "Ovo je apsolutistički režim"

Turbulentno je na Institutu za kardiovaskularne bolesti na "Dedinju" u vreme koronavirusa, budući da direktor Milovan Bojić, kako navode iz kolektiva Instituta, odbija da preuzme odgovornost za zaražene radnike. O dešavanjima pre i nakon širenja zaraze među zaposlenima, razgovarali smo sa jednim od medicinskih radnika, koji je želeo da ostane anoniman.

Trenutno, zgrada Instituta je ispražnjena i dezinfikovana.

- Zgrada na Dedinju je dezinfikovana, bili su Rusi pre dva dana. Zgrada je ispražnjena, nema operativnog programa, radimo samo hitne infarkte, pošto smo jedini dežurni za hitni infarkt. Maltene je zgrada duhova. Obustavljeni su svi programi. Leže samo ljudi po šok sobama. To što se operiše, ili se otpusti kući ili prebaci u druge bolnice. Pošto je izbio skandal i objavljeno pismo, sve je obustavljeno - ističe jedan od zdravstvenih radnika.

Ne zna se koliki je broj zaraženih, ali je pretpostavka da ih ima mnogo više nego što je objavljeno.

- Ne mogu da kažem koliko ima tačno zaraženih, jer se još testiraju. Danas ide jedna grupa da se testitra u Institut za javno zdravlje. Ima ih veći broj nego što je javljeno. Nikad se ne zna. Tih skoro 70 što je bilo pozitivno, bili su u kontaktu sa bar još 100 ljudi. Međusobno su se smenjivali, zbog potrebe kruženja intenzivne, poluintenzivne nege... Ljudi se susreću. Tako da ti koji su bili pozitivni na tom prvom testu, a drugi negativni, ne znači nisu i drugi dobili nakon toga.

A sve je počelo, kako navodi naš izvor, odbijanjem direktora Milovana Bojića da postupi po naredbi nadležnih.

- Direktor je kriv zbog toga što, kada je došla zabrana i naredba da se rade samo hitni slučajevi, mi smo operisali elektivne, normalne pacijente, koji su mogli da dođu na operaciju za tri meseca, koji nisu bili životno ugroženi. I kad gomilaš toliki broj ljudi, operisano je od zabrane stotinak njih, od toga deset odsto je bilo hitno. Ostalo je rađeno kao da se ne dešava ništa u zemlji.

Pored lekara, koji nisu imali adekvatnu zaštitu i opremu, zarazili su se i pojedini pacijenti.

- Objavljeno je da je sedam ili deset pacijenata zaraženo. Nisu oni svi ušli zaraženi. To je već diskutabilno, koji je put unosa. To niko živi ne zna. To ne može da se utvrdi. Da li je to bio jedan pacijent ili neko od zdravstvenih radnika. Opremu smo dobili tek posle toga, kada je sve buknulo. Sad imamo i vizire i kombinezone i sve redom, ali nije bila adekvatna pre toga. Imali smo običnu opremu kao kad radimo rutinske operacije.

Na pitanje zbog čega nisu reagovali odmah i žalili se na nedostatak opreme, naš izvor nema dilemu.

- Nema ovde šta da se reaguje. Ovo je apsolutistički režim gde niko ništa ne sme da kaže do jedne osobe. I to je ključ svega. Čak i stariji profesori Bojiću ne smeju da kažu "a", jer se svi nešto boje. Zato su pismom mnogi pozitivno iznenađeni, što su ljudi najzad skupili snage da nešto napišu, a da ne snose posledice. Ali i pored svega, neki su mišljenja da je u pismu sve ublaženo, kako je to trebalo da se napiše.

Zdravstveni radnik ističe da je postavljanje Bojića za direktora Instituta politička igra.

- Sama činjenica da Institutom rukovode ljudi koji su morali da budu u penziji, te se proglašavaju za vrhunske menadžere... Samo pogledajte njegove intervjue... "Ja sam ovo, ja sam ono, ja sam operisao"... Pa, on nije pregledao pacijenta od kad je završio fakultet. To govori koliko se neko razume u medicinu. Druga stvar, glavni savetnik za hirurgiju ima 73 godine, čovek koji takođe nije ušao 20 godina u salu. A sam se operisao u inostranstvu, jer nije verovao svojim učenicima, koje je lično učio na Kliničkom centru. Sve je to velika politička igra.

Tvrdnju da je u pitanju politička igra potkrepljuje brojem testova.

- Sad odjednom imamo testove i vizire. Odakle 250 testova da se uradi zaposlenima, a navodno nema testova po Srbiji. Ko ima moć da na kliniku dovede 250 testova?

Izvor: Direktno

SKINI APLIKACIJU