Tri velike muke čekaju Srbe, a pošasti samo što nisu stigle…

Kaže naš narod ‘jedno zlo nikad ne ide samo’, a kadakrene jedno, po pravilu ih uvek ide tri, jedno za drugim. Da ne slutim zlo, ali nekako mi se čini da nas upravo tako nešto čeka, i to veoma brzo.

Šta to sve?  Vi to i  sami znate, a prvo zlo koj nas čeka je ova viruščina koja je ceo svet zadesila, pa i nas. Naši  epidemiolozi, virusolozi, konovi , darije i ostali 'olozi' toliko su se pogubili da ni sami ne znaju šta pričaju. Setite se samo budalaština koje smo slušali od samog početka, od onih rukavica, do prvih, drugih i šestih pikova petnaestog talasa, pa do 'biće nula slučajeva do petnaestog juna', oslabiće čim otoplli, pa kad se ponovo pojavio 'nije on tako snažan kao u martu, sad je bez veze i ne bojte se ništa'.  Od toga da je baš oslabio umrlo je na stotine ljudi i više hiljada je zaraženo, sada većina mladih. E sad se 'struka' nešto ućutala oko onih najava za jesen, ali ako sad prolazimo kad je ovako 'slab', šta nas čeka već od septembra?

I 'stručnjaci' i vlast uglas pričaju kako smo spremni za tu jesen, kako ima dovoljno opreme i na stotine respiratora koji stoje neotpakovani i samo čekaju kome da se priključe. Ako smo i sad bili spremni, a ovoliko ljudi nastrada', kako li će tek biti najesen, pitamo se...Ali smisliće 'struka' i Šef već nešto i tešiće nas kako je sve super, jer smo tog dana testirali 15 hiljada ljudi...Onih deset ili dvadeset koji su umrli nisu bitni, važno je da smo rekorderi u testiranju. Testiramo sve u šesnaest, samo piči, a videćete koliko ćemo tek kad dođe ponovo, ma ima da se korona smrzne kad vidi našu spremnost i ima da ode bestraga. U međuvremenu, perite ruke, ključna je terapija 'stuke'. Topla voda je izmišljena, Nobel za medicinu smeši se 'obožavanoj' Dariji...

I pre septembra  počeće da se razmotava kosovski čvor, najveća bol srpske duše. Koliko sutra, saznaju 'istraživačke' kolege dobićemo sveobuhvatni sporazum koji će podrazumevati, kažu ,i 'de fakto' priznanje Kosova. Kao, oni nam (čitaj – Zapad) pripremaju veliku podvalu i zvrčku u kojoj će nam podmetniti papir da to i poptpišemo.

Nešto novo? Ne, nije, to se znalo i pre deset godina, a i naše vlasti su to otvoreno predviđale. Dakle, ono što je sigurno, to je da ćemo kako znamo morati da pustimo Prištinu da zasedne u stolicu u Ujedinjenim nacijama i ostalim međunarodnim organizacijama. Ono što je zaista novo je da smo ipak ubedili i Amere i ostali Zapad da moramo da dobijem i nešto zauzvrat, i tu je ključ svega. Sve u svemu, vajni 'sporazum' se nazire - pustite ih u UN , a da vidimo šta možete da dobijete, i ako hoćete ne morate ni da ih priznate, nešto kao nekad dve Nemačke.

A šta da dobijemo? Pare? Možda, ali Srbin to nikad neće prihvatiti, da je prodao Kosovo za par milijardi evra, znači, mora još nešto. Da li je to ubrzano članstvo u EU, za neku godinu, pa i njihove  i američke velike investicije, još veće približavanje Republike Srpske i možda čak pripajanje matici, to je stvar trgovine, ali i uslov da Srbin prihvati da proguta ovoliku žabu. Živu. Velika autonomija za naše manastire i garantovana sigurnost za Srbe južno od Ibra, uz konačno formiranje Zajednice srpskih opština već  bi bilo nešto opipljivije.

Znači, rasplitanje kosovske priče je pred nama i verovatno će vrlo brzo i da se okonča, pre svega jer se Trampu(Srbinu, kao) da pred izbore  zabeleži  neki veliki poen na međunarodnom planu. Obe strane sigurno već imaju papir  i naveliko pregovaraju, a mi i dalje nemamo pojma o čemu. Sve što nam se servira je okruglo, pa na ćoše...

I treća muka jesenja biće naš obični život, koji će po svemu sudeći  već od pomenutog septembra biti itekako otežan, zbog korone koja u sunovrat gura sve ekonomije sveta, pa logično i našu. Vlast, naravno tera svoju priču kako je sve super, kako imamo najveći rast na svetu i kako nam niko nije ravan. Ali, činjenice govore drukčije - radnici Fijata su ponovo na odmoru i ne zna se dokle će biti, Kinezi su ugasili drugu peć u Smederevu, a to su naša dva najveća izvoznika. Seljaci već nemaju kome da prodaju svoje proizvode, izvoz sve više posustaje, a turizam i ugostiteljstvo proživljaavaju svoje najgore dane. Uz sve to, iz sindikata poručuju da uskoro sledi bar 300.000 otkaza u privatnim firmama, jer gazde nemaju od čega da plate svoje radnike...

E, pa baš lepo, još samo neka se ove tri muke slože u isto vreme, a sasvim je moguće da će se tako nešto i desiti, baš krajem seprembra. Hoćemo li preživeti? Hoćemo, što nećemo, prošli smo i Slobu i inflaciju i sankcije i bombardovanje,sad živimo i Šefa, pa smo živi, samo se pitam ima li negde kraja, bar u ovih poslednjih trideset godina. Neće valjda i sekire da nam padaju po glavama? Pa, nešto me i ne bi začudilo...

G.J.

SKINI APLIKACIJU