Tim zakonom, kako je najavljeno, država omogućava finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje korišćenje digitalne tehnologije, jača borbu protiv zloupotreba, pranja novca i finansiranja terorizma.
Digitalna imovina, koja se ponekad naziva i kripto-imovina ili virtualna imovina, u Zakonu je definisana kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.
Najpoznatiji predstavnik digitalne imovine u svetu je bitkoin, a najčešća tehnologija na kojoj se digitalna imovina kreira je blokčejn tehnologija.
Pobornici ovog Zakona govore da je ovim privrednicima na raspolaganju više inovativnih mogućnosti za razvoj svog poslovanja kao što je izdavanje investicionih tokena u cilju prikupljanja kapitala ili pokretanja platformi za razmenu digitalne imovine.
Suprotno njima, kritičari ovog zakona su stava da je već sasvim izvesno sa će država učiniti sve da dematerijalizuje novac u potpunosti.
Šta to u stvari znači?
Pre svega, identitet pojedinca, kao fizičkog bića, postaće problem. Jer, apsolutno svaka razmena biće negde registrovana, i neće nimalo ličiti na klasičnu kupovinu u kojoj pružate kusur za robu, uzimate kusur ako ga ima, i idete dalje. i da vas niko ne pita za identitet ni za poreklo novca.
Naime, ako ne budete imali neku vezu između tog materijalnog i nematerijalnog sveta, odnosno vezu između vas kao fizičkog bića i finasijskih sredstava koje posedujete, praktično nemate ništa.
Iz toga proizilazi potreba da ta veza vašeg identiteta i nematerijalnih finansijskih sredstava mora biti nekako obezbeđena.
Protivnici zakona upozoravaju da će u jednom trenutku država reći da ne može brinuti o sredstvima svakog od nas i da morate to preuzeti na sebe, kao što ste i do sad radili - brinuli se da vas ne odžepare, gurali u slamarice...
Oni ukazuju da, ako nema više novčanika i slamarica, ako novac nije više materijalan, jedino što trebate da čuvate jeste ta veza između materijalnog i onoga što to nije, odnosno ostaje čuvanje loga, čipa.
A kako čuvati, pitaju se oni, nego pod kožom, ili popularnije nazvano čipovanje.
Čini se da je sve bliže vreme obezvređivanja papirnog novca, a sve popularnije beskontaktno plaćanje, ostaje da vidimo koliko je naša današnjica blizu ove prognoze.
Znaci i vas d aotkacim kao poslednje smece od novina. Gotovo, otkaceni ste.