Sve manje prijava za nasilje u porodici, a sve više nasilja

Izgleda da se samo broj prijava za nasilje u porodici tokom vanrednog stanja smanjio, ali ne i nasilje. Žene koje trpe nasilje najčešće se boje da prijave nasilnike, jer smatraju da reakcija nadležnih neće biti adekvatna i da će, umesto rešavanja, samo produbiti svoj problem.

Prema zvaničnim podacima, tokom vanrednog stanja, u porodičnom nasilju je ubijena jedna žena, što je za pet puta manje u odnosu na isti period prošle godine, a broj prijava opao je za skoro 50 odsto.

Iako brojke ukazuju na to da porodičnog nasilja ima manje, oni koji žrtvama nasilja pomažu tvrde da to nije slučaj, već da one strahuju da prijave nasilnike tokom vanrednog stanja. To potrkepljuje činjenica da se broj poziva upućen ka SOS i telefonima nevladinih organizcija povećao za tri do pet puta.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra prenela je svoja iskustva iz razgovora sa ženama – one se uglavnom ne usuđuju da prijave nasilje jer se plaše blagog ili neadekvatnog odgovora institucija, koji bi mogao da izazove žustru reakciju nasilnika tokom policijskog časa. Zbog toga se povlače i smiruju situaciju.

-Najveći problem za žene, kada se dešava ubistvo, je momenat kada one saopšte odluku da hoće da se razvedu ili da napuste nasilnika ili to urade. Ovo je bila situacija u kojoj žene, tako nešto, u principu, nisu izgovarale, tako da je fizičko nasilje ostalo na nivou koji nije prelazio u teško povređivanje ili onaj sa smrtim ishodom- objasnila je Macanovićka.

Tokom vanrednog stanja imali su tri puta više poziva nego inače, putem kojih su žene prijavljivale različite vrste nasilja.

U početku je bilo najviše prijava za psihološko, a potom i ekonomsko nasilje, koje su upućivale žene koje ne žive sa nasilnicima. Kako je vreme odmicalo, počele su da se javljaju i žene koje sa nasilnicima žive i trpe i fizičko nasilje.

Psihološko nasilje ogledalo se u vređanju i, najčešće, problemima vezanim za ustupanje i preuzimanje dece od drugog roditelja tokom policijskog časa.

Ekonomsko nasilje uglavnom podrazumeva to da očevi nisu davali alimentaciju, što je problem i inače, a pogotovo za vreme vanrednog stanja.

-Žene nisu mogle da dobiju Centre za socijalni rad kako bi došle do nekih infomacija. Ako bi ipak to uspele, te informacije bi bile kontradiktorne u odnosu na one koje bi dobile u policiji, naročito kada je u pitanju bilo viđanje dece. Onda su se obraćale nama- napomenula je ona.

Uzevši u obzir da je vanredno stanje počelo polovinom marta, Macanovićku zabrinjava podatak da tokom tog meseca šest Grupa za koordinaciju nije imalo nijedan sastanak, a da je pet imalo samo po jedan.

Kako najefikasnije prijaviti nasilje

Kada nema aktuelnog nasilja, Macanovićka savetuje da žrtve prvo pozovu SOS telefon ženske organizacije, kako bi se napravio plan postupanja, jer organizacije mogu da ih direktno povežu sa inspektorima koji su zaduženi za nasilje u porodici.

Ukoliko se nasilje dešava, a žrtva proceni da će biti teže povređena, tada treba odmah da pozove policiju sa bezbedne lokacije – gde nasilnik to neće primetiti ili gde je okružena ljudima koji mogu da odreaguju i spreče dalje nasilje.

Ona ističe da je prilikom prijavljivanja bitno da se odmah naglasi – da li je ranije bilo prijavljivano nasilje i koja vrsta, da li je bilo davljenja, da li je nasilnik bio na ratištu, ima li oružje i da li žrtva zna gde se ono nalazi.
Kontaktiranje Autonomnog ženskog centra moguće je pozivom na broj 0800/100-007 i putem i-mejla i društvenih mreža.

Izvor: Sputnjik

SKINI APLIKACIJU